PARIZ: OD STALNOG DOPISNIKA

AKO bismo nastavili put ka EU, mogli bismo da imamo značajne pogodnosti, kao što su plaćanje zajedničkom valutom, izbegavanje pograničnih formalnosti ili carinska unija, ali ćemo, s druge strane, uskoro možda biti u situaciji da pušimo na muštiklu, a uši ponovo čačkamo palidrvcem.

Evropska komisija je nedavno predložila da se zabrani ili ograniči korišćenje desetak proizvoda koji u sebi sadrže plastiku, a za koje postoje laka, jednostavna i jeftina rešenja u drugim materijalima, sve u brizi za očuvanje čovekove okoline.

PROČITAJTE JOŠ: UN: Zabrana plastike može biti efikasna, ali da se sprovodi

Na crnoj listi su štapići za uši, slamčice, tanjiri i escajg, spatule za mešanje koktela i drške za balone, kao proizvodi za jednokratnu upotrebu, koji se smatraju jednim od najodgovornijih za zagađenje velikih vodenih površina, u prvom redu okeana. Korišćenje kesa, čaša, ambalaže među kojom su i plastične kutijice za pakovanje hrane "za poneti", kao i higijenskih proizvoda, trebalo bi da se smanji, a na balonima i pecaroškom priboru da se vidljivo istakne njihova štetnost.

PROČITAJTE JOŠ: Fabrika plastike zagorčala život

Zanimljivo je da upravo ovi proizvodi predstavljaju čak 70 odsto đubreta u morima, uz napuštena ili izgubljena plovila. Svake godine, u okeanima završi 8.000 tona plastike, koja ugrožava živote riba i ptica i utiče na čovekov prehrambeni lanac. Oko 80 odsto okeanskog smeća je od plastike.

Svi prokazani proizvodi moraće da se prave od biorazgradivog materijala. Plastične boce moći će i dalje da se koriste, ali samo ukoliko imaju privezane zapušače. Što se tiče onih proizvoda koji ne mogu da se prave od drugih materijala, građani su pozvani da ih što manje koriste i da se ponašaju na odgovorniji način. Takođe, nijedan plastični proizvod za jednokratnu upotrebu ne bi trebalo više da se dobija besplatno.

Firme koje proizvode plastične objekte moraće finansijski da doprinose čišćenju otpada i kampanjama za skretanje pažnje građanstvu o njihovoj štetnosti. Među njima su fabrikanti kesica za bombone, čips i druge grickalice, filtera za cigarete, plastičnih kesa... Nove mere predviđaju i da se na etiketama naznače negativni efekti plastike, kao i način kako da se ovakav otpad uništava. Među takvim proizvodima su i vlažne maramice i baloni.

Predlog takođe ima za cilj da se smanji potrošnja i poveća obaveza prikupljanja ambalaže. Namera Evropske komisije je da se do 2025. godine sakuplja 90 odsto iskorišćenih plastičnih boca. Razmatra se u tu svrhu mogućnost kaucije. Precizni matematičari iz Evropske komisije su izračunali da će nove mere omogućiti da se izbegne emisija od 3,4 miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu, kao i da se do 2030. godine uštede 223 milijarde evra zbog očuvanja čovekove okoline, što bi običnim građanima u ukupnom iznosu trebalo da donese i korist od 6,5 milijardi. Do 2030. godine sva plastična ambalaža trebalo bi da ima mogućnost reciklaže.

Na potezu su sada Evropski parlament i Evropski savet.


TIČE SE I NAS

SRBIJA neće biti u obavezi da primenjuje ove mere jer nije članica EU, ali će tokom pregovaranja za članstvo morati da uskladi svoje zakonodavstvo s Briselom, što znači da će se to, faktički, ipak, odnositi i na nas.