Komentar: Sankcije Moskvi na ispitu

DVE vesti u istom danu - jedna iz Rima, druga iz Beča - pokazale su da Evropa ne može jedinstveno da funkcioniše bez Moskve.

Predstavljajući program opšte politike svoje vlade, novi italijanski premijer Đuzepe Konte, kao pristalica otvaranja prema Rusiji, poručio je da će njegova zemlja biti promoter revizija međunarodnih sankcija koje su nametnute ovoj zemlji. Konte namerava da ojača ekonomsko partnerstvo s Rusijom, a želi da ide i korak dalje. Cilj mu je da, kao šef vlade treće ekonomske sile EU, ispregovara unutar cele Unije bar znatno ublažavanje, ako ne i ukidanje sankcija Moskvi.

Dok je Konte izlagao program, ruski predsednik Putin je boravio u Austriji, koja uskoro, od 1. jula, preuzima predsedavanje EU. Predsednik zemlje domaćina Aleksander van der Belen je rekao da sankcije nikome nisu donele korist i založio se za smanjenje tenzija, jer bez Rusije nema mira i rešavanja problema u Evropi i svetu. Poručio je da je dijalog sa Rusijom od ogromnog značaja, ne samo za Austriju, već i za EU. Istakao je i da nema smisla da se ruski gas zameni triput skupljim američkim tečnim gasom.

PROČITAJTE JOŠ: Putin: Sa Merkelovom i Makronom sam na "ti" (VIDEO)

Sve više zemalja EU uviđa da nema nikakvog rezona da se slepo prati američka izolacionistička politika koja preti da podeli svet, ali i Stari kontinent. U trenutku dok Tramp jednostrano menja svetska trgovinska pravila, čak i u jednoj Nemačkoj sve se više dižu glasovi protiv sankcija Rusiji koje znatno štete privredi ove zemlje. Slovačka, Slovenija, Mađarska, još otvorenije pokazuju neslaganje. Najtvrđe su, s druge strane, baltičke zemlje i Poljska, u svemu tradicionalno surevnjive prema Moskvi.

Oni koji i dalje ne shvataju da je Rusija na evropskom kontinentu, najviše doprinose podeli Evrope.