Rusko žito vrednije od raketa

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA

OD izvoza poljoprivrednih proizvoda Rusija je 2017. godine zaradila 20,7 milijardi dolara, a prema prognozama, Federacija bi ove godine od eksporta hrane mogla da zaradi i više, dodatne dve milijarde dolara. Najviše se izvoze žito, riba, jestivo ulje, a raste i količina izvezene piletine i svinjetine.

Pročitajte još:SPORAZUM GASPROMA I OMV: Rusija snabdeva Austriju gasom do 2040.godine

Predsednik Rusije Vladimir Putin postavio je pred vladu zadatak da do 2024. godine izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Rusije dostigne 45 milijardi dolara godišnje, što znači da bi izvoz trebalo da se udvostruči za šest godina.

U Ministarstvu poljoprivrede u zadnje vreme su sa ponosom isticali da je izvoz hrane iz Rusije sada znatno veći od prodaje oružja. Lane je Rusija izvezla oružja za 15,3 milijarde dolara.

Rast proizvodnje poljoprivrednih proizvoda u Rusiji je rezultat velikih ulaganja države. Inače, Rusija nastoji da proizvodi ekološki čiste proizvode, bez genetskih modifikacija. Proizvodnja će se podizati povećanjem obradivih površina i boljom organizacijom, a ne većim korišćenjem hemikalija, kao što čine neke zemlje. Upravo se zbog toga u Rusiji nadaju da će u svetu rasti interes za njihove ekološki čiste proizvode.

Pročitajte još: PUTIN U BEČU: Sankcije najveću štetu nanele incijatorima, imamo stabilan rast i minimalnu inflaciju

Zapušteni agro-kompleks Rusija je počela da obnavlja pre deset godina. Rukovodstvo u Kremlju je shvatilo da tako velika zemlja mora da za sebe proizvodi dovoljno hrane i da ne zavisi od uvoza. U vreme dok je cena nafte i drugih sirovina bila veoma visoka, jedan broj ruskih biznismena je samouvereno govorio da i ne treba ulagati novac u poljoprivredu jer se sve može kupiti, a para je zaista bilo mnogo u državnom budžetu. U tom perodu malo ko je u Rusiji mislio šta se sve može dogoditi u svetu i da jednog dana Rusija može biti pod zapadnim sankcijama.

Da bi se povećala proizvodnja, planira se da narednih godina bude kultivisano i obrađeno još deset miliona hektara zemljišta. Posebno će se posvetiti pažnja obradivom zemljištu na Ruskom dalekom istoku. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da to otvara mogućnost za rapidno povećanje količine hrane, koje bi bilo ne samo za domaće tržište nego i za izvoz u Azijsko-tihookeanski region, gde živi oko 40 odsto stanovništa planete.

Veliki problem ruskog sela je isti kao u Srbiji, odlazak stanovništva. Zato se godinama govori o potrebi da se poboljšaju uslovi života na selu, da se prave nove škole, medicinske ustanove i, naravno, dobri putevi. Rusko selo je posle raspada SSSR-a bilo zapušteno i mladi ljudi su bežali u gradove, a ostajali su uglavnom oni koji nisu imali gde. Cilj države je da na selu do 2030. živi i radi oko 35 miliona ljudi, što će biti oko 20 odsto stanovništva Rusije.

EGIPATSKI PROBLEM

Sa izvozom žita ne ide sve glatko, ali se tekući poblemi rešavaju. U ponedeljak je stigla vest da su vlasti u Egiptu dozvolile uvoz kontingenta ruskog žita koji je bio zadržan zbog toga što je kontrola u njemu našla spore gljivica. Ali nova detaljna analiza je pokazala da spore gljivica čine 0,01 odsto u ukupnoj količini, pa je dato zeleno svetlo za uvoz.