Britanci špijuniraju novinare Bi-Bi-Sija

"KAD god čujem kako se Bi-Bi-Si hvali svojom dobrom tradicijom novinarstva, osetim mali nalet besa."

Ovako je poznata škotska novinarka Izabel Hilton opisala kakva osećanja kod nje danas budi činjenica da je britanski javni servis polovinom sedamdesetih godina odbio da je zaposli, jer se našla na listi politički nepodobnih koju je sačinila kontraobaveštajna agencija MI5.

Njenu izjavu preneo je sam Bi-Bi-Si u velikom i detaljnom tekstu na njihovom sajtu, u kojem je ova kuća prvi put iznela i priznala razmere "bezbednosnih provera" kojima su, čitavih šest decenija, bili izloženi svi kandidati za posao na britanskom javnom servisu.

PROČITAJTE JOŠ: MI6 planirao ubistvo Miloševića, plan primenjen na Dajanu

TO da su čelnici javnog servisa, zajedno sa službenicima MI5, pravili "crne liste" kandidata za posao, koji nisu mogli da dobiju posao zbog "levih skretanja" i povezanošću sa komunističkim, socijalističkim, ali i nekim desničarskim organizacijama, i nije bila neka tajna. Međutim, sada se ispostavilo da je saradnja vladinih obaveštajaca i najpoznatije novinarske kuće na svetu trajala mnogo duže nego što se mislilo, sve do ranih devedesetih godina.

O crnim listama Bi-Bi-Sija prvi put je pisao "Obezerver" 1985. godine. On je otkrio sada već zloglasni sistem "jelkica". Čelnici javnog servisa u to vreme su dosijea zaposlenih, za koje se naknadno utvrdilo da su "bezbednosno interesantni", obeležavali simbolom nalik na drvo jelke, što je značilo da im se ne sme dozvoliti da dođu na poziciju sa koje bi mogli da "u subverzivne svrhe" utiču na sadržaje koji se emituju. Takođe, "sumnjivi" su dobijali napomenu da se ne smeju unaprediti bez konsultacija sa vrhom kuće.

"BEZBEDNOSNO interesantni", kako će se kasnije pokazati, bili su ne samo članovi, već i oni koji su imali vrlo labave veze sa organizacijama poput Komunističke partije Velike Britanije, Socijalističke radničke partije, Radničke revolucionarne partije... Sistem je uspostavljen još tridesetih godina 20. veka, najpre kroz neformalne sastanke čelnika Bi-Bi-Sija i tajne službe MI5 (čije je postojanje zvanično bilo tajna sve do devedesetih godina). Polovinom tridesetih godina "bezbednosne provere" svih kandidata za posao na britanskom javnom servisu, koje su obavljali obaveštajci iz MI5 institucionalizovane su, ali je ova kuća do samog kraja nastojala da sakrije njihovo postojanje. Čak je od "Koledža", što je bila šifra za MI5, dobijao uputstva kako da izbegava odgovore na pitanja o toj temi.

PROČITAJTE JOŠ: Bivši šef MI6: Rusija je postala opasnost za Britaniju i saveznike

- Provera lojalnosti vladajućem poretku obično se pripisuje totalitarnim režimima i teško je spojiva sa idejom o otvorenom društvu koje poštuje slobodu govora i mišljenja - kaže novinarka Ljiljana Smajlović. - Ne samo što je Bi-Bi-Si pristao na provere političke podobnosti novinara uoči Drugog svetskog rata, već je pedeset godina kasnije još tražio da MI5 nastavi sa tom praksom, iako je sama obaveštajna služba ocenila da za to nema potrebe.

Ljiljana Smajlović / Foto D. Dozet

SMAJLOVIĆEVA, međutim, ističe da to ne znači da Bi-Bi-Si nije najbolji javni servis koji Evropa poznaje:

- Važno je da razumemo kako imperije vladaju svetom, da protivnici ne bi mogli da nam opet prodaju laži, poput one da je NATO agresija na našu zemlju izvedena iz plemenitih, humanitarnih pobuda, moralno nam nadmoćnih država. A Bi-Bi-Si je ovde poslužio i za tu laž.

DETALjNE PROVERE

POSAO MI5 prilikom zapošljavanja novinara i drugog osoblja počinjao je kada bi nadležni u Bi-Bi-Siju odabrali kandidata, ali i još jednu ili dve moguće zamene koje bi obeležili sa "takođe odgovarajući". Obaveštajci bi prvo detaljno proveravali prošlost glavnog kandidata, kojem bi bilo saopšteno da se moraju obaviti još neke "formalnosti" pre nego što potpiše ugovor. Ukoliko bi utvrdili da je kandidat "sumnjiv", prelazilo bi se na proveru sledećeg, a odbijenom nikada nije saopštavan pravi razlog zbog kojeg nije dobio posao.