Specijalne službe zvaničnog Berlina se pribojavaju da je preuzimanje nemačkih kompanija, nakon što ih kupe kineska visokotehnološka preduzeća, ne samo vid industrijske špijunaže već i da ova pojava predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost i ekonomiju Nemačke.

Načelnik resorne bezbednosne službe Hans Georg Maasen je izjavio da kineske kompanije putem kupovine nemačkih firmi dobijaju posredno pristup visokim tehnologijama, što podriva bezbednost zemlje.

Interesantno je pak da su pre određenog vremena nemačke bezbednosne službe bile prijatno iznenađene činjenicom da je Kina drastično smanjila industrijsko špijuniranje tehnološki naprednih zemalja u svetu. Kasnije se ispostavilo da je zapravo Kina počela da koristi sve prednosti liberalnog nemačkog zakonodavstva i time dobija pristup visokim tehnologijama potpuno legalno putem kupovine preduzeća iz određene branše.

Prema podacima Ministarstva ekonomije Nemačke, u kupovinu nemačkih kompanija kineska strana je investirala čak četrnaest milijardi dolara. Poređenja radi, još 2015. godine, ova suma nije bila viša od petsto trideset miliona dolara. Glavne branše gde se uočava rast broja akvizicija jesu robotehnika, automobilska industrija, aerokosmička tehnologija, biomedicina.

Prema rečima nadležnih iz nemačkih bezbednosnih službi, ubuduće ne bi trebalo dopuštati da kompanije koje se bave važnim infrastrukturnim poslovima i poseduju ključne tehnologije i resurse pređu pod kontrolu stranih kompanija.

Sa druge strane, zapadne kompanije do sada niko nije primoravao da prodaju svoje aktive kineskim partnerima. U većini slučajeva se naprotiv dešavalo da kineske investicije budu oberučke prihvaćene. Situacija bi bila potpuno drugačija ako bi kineska strana do zapadnih tehnologija dolazila putem industrijske špijunaže. Ali, pošto u kupoprodajne odnose svesno ulaze, evropske kompanije znaju koje su posledice kineskih investicija.

Biznis nikada ne nanosi sam sebi štetu, a to znači da su kineske investicije ipak dobrodošle, smatra Lju Đing, naučni saradnik Narodnog univerziteta u Pekingu.

„Zapravo ovde se radi o vrlo tesnim ekonomskim vezama između Kine i Nemačke, a ne o industrijskoj špijunaži. To što kineski partneri kupuju nemačke resorne firme donosi obostranu korist. Osim toga, na taj način i nemački proizvodi dobijaju ubrzan pristup mnogoljudnom i rastućem kineskom tržištu. Ne vidim nikakve negativne efekte od ovakvog vida poslovanja koje u praksi vodi ekonomskom rastu i Kine i Nemačke. A drugo, usled jačanja međunarodne saradnje u okviru projekta „Jedan pojas, jedan put“ kineska preduzeća su počela aktivnije da stupaju u vezu sa inostranim preduzećima i da sarađuju sa različitim partnerima, što vodi lokalizaciji proizvodnje. Logično je što ima više akvizicija“, zaključuje Đing.

U svojem istupanju na ekonomskom forumu u kineskom gradu Boao, kineski predsednik Si Đinping se založio za razvoj slobodnog tržišta i međusobno korisnih trgovačkih odnosa. Kineski predsednik je potvrdio kurs Kine u vidu daljeg povećanja otvorenosti kineskog tržišta prema spoljnom svetu.

„Inostrane kompanije mogu bez brige da nađu kineske partnere, a sa druge strane već mnogo kineskih brendova su kupili stranci. Do toga je došlo iz mnogo razloga. Kao prvo, to je zbog globalizacije, drugi bitan razlog je otvaranje, a kao treće brzi rast kineskog tržišta. Kako su kineske kompanije počele sve intenzivnije da se razvijaju, ovih akvizicija će biti sve više“, ističe naš sagovornik.

Pa ipak, nije baš sve tako slobodno kao što se na prvi pogled čini. Postoje one branše koje su ostvarile konkurentne uspehe samostalno i to su na prvom mestu strateške grane industrije i privrede, pa se stoga i vrlo brižljivo čuvaju. Nedavno je Državni savet NR Kine izdao „Pravila o postupanju sa kineskom intelektualnom svojinom u inostranstvu“. U ovom pravilniku je precizirano poslovanje, i to do detalja od mikrošema i procesora do semena i biljaka.



sputniknews.com