Avet džihada se nastanila u Evropi

PARIZ: OD STALNOG DOPISNIKA

NAPADI noževima, poput nedavnog ubistva starice Mirej Knol u Parizu ili dve devojke u oktobru ispred železničke stanice u Marselju, bacanje kroz prozor Sare Halimi prošlog aprila, pucnji kao oni što su nedavno odjeknuli u Karkasonu, pa i odsecanje glave pre četiri godine u blizini Liona, tragično naletanje kamionom u Nici pre dve godine ili, srećom neuspešno, automobilom u četvrtak u okolini Grenobla, samo su deo terorističke panoplije koja u zapadnoj Evropi u svakom trenutku preti sa svih strana.

Ne zna se ni čime će teroristi udariti, ni kada, ni gde - od glavnih gradova do perifernih varošica. To je i bio njihov cilj, da uteraju strah u kosti. Verovanje da će sve splasnuti onda kada bude pobeđena Islamska država na terenu, u Siriji i Iraku, bilo je, očigledno, pogrešno.

PROČITAJTE JOŠ: Preminuo policajac ranjen u napadu na jugu Francuske

- Bili smo veliki optimisti posle prvih vojnih poraza ID. Stvaranje države je bila samo novaforma starog terorističkog fenomena. Suština ostaje ista - kaže specijalista za geopolitiku i bezbednost od terorizma Frederik Ensel.

Ovaj francuski stručnjak naglašava da vojno urušavanje ID olakšava situaciju samo u neposrednom okruženju, ali da je u Evropi i dalje na snazi veoma visok stepen terorističke opasnosti.

PROČITAJTE JOŠ: PONUDIO SE DA ZAMENI ŽENU TAOCA U SUPERMARKETU: Potpukovnik - ponos Francuske

VOJNIM porazom na terenu, džihadisti su reorganizovali svoj način delovanja. Ranije su pripremali široke, detaljno planirane akcije, a sada se uzdaju u usamljene i uspavane ćelije, koje često čini samo jedna osoba.

Francuski specijalista za islam Ameli Šeli ističe da je postati Alahov vojnik uzimanjem bilo kakvog priručnog oružja u borbi protiv neprijatelja, zbog svega toga, sada dobilo još više smisla za islamske fundamentaliste.

VELIKA opasnost preti od povratnika s ratišta. Tim pre što mnogi nisu iza rešetaka. Francuska štampa piše da se od oko hiljadu islamista koji su iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova otišli da ratuju u Siriji i Iraku, vratilo njih oko 300.

Žene predstavljaju zaseban problem, ne samo zato što ih manje osuđuju lokalni sudovi, već i zbog toga što je kada se vrate teško oceniti da li su bile samo supruge džihadista i rađale decu ili su i same učestvovale u borbama.

Opasan izvor su i zatvori, koje u Francuskoj zovu školom džihada. Mnogi su se tu radikalizovali, pa se sada ovde gotovo više priča o strahu od onih kojima prestaje kazna nego od onih koji se vraćaju s fronta. U Francuskoj do 2020. godine oko 500 osuđenih za udruživanje u terorističku organizaciju odslužiće kaznu, dok je još oko 1.500 drugih delinkvenata na ovaj način potencijalno opasno.

VAŽNO pitanje je i kako prepoznati opasnost. Uspavani napadači se vešto kriju i postali su praktično nevidljivi neprijatelj, čak iako je većina njih upisana u kartoteku potencijalno opasnih.

Praktično je nemoguće predvideti ko će iz mase koja u Francuskoj broji i do dvadeset hiljada osoba odjednom zapucati.

GRAĐANI NEZADOVOLjNI

I pored velikih napora koje vlast čini, građani, njih 58 odsto, u upravo objavljenom istraživanju javnog mnjenja su izjavili da nisu zadovoljni načinom na koji se država bori protiv terorizma. Između ostalog, očekuju da se još više ojačaju nadgledanje i praćenje, kao i da se stane na kraj zonama bezakonja u predgrađima velikih gradova. Veliki broj krajnjih desničara, koji su osvojili četvrtinu glasova na poslednjim predsedničkim izborima, traži sistematičnije izbacivanje opasnih osoba iz zemlje, kao što je to nedavno bio slučaj sa jednim imamom iz okoline Pariza koji je otvoreno propovedao terorizam.