Posle 25 godina Univezitetska biblioteka kupila strane knjige

Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” već dve godine omogućava svojim korisnicima prelistavanje digitalizovane dragocene istorijske građe, lider je u regionu kada je digitalizacija u pitanju, a zanimljivo je da 25 godina nisu kupili nijednu stranu knjigu.

Upravnik Univerzitetske biblioteke prof. dr Aleksandar Jerkov kaže da ponekad zabavlja svoje kolege na seminarima da pogode koliki je njihov fond za nabavku strane knjige, a onda ih šokira činjenicom da biblioteka “Svetozar Marković” od 1991. do 2017. godine nije dobila ni dinar za kupovinu knjiga.

“Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” je treća najveća biblioteka u Srbiji i istovremeno najveća univerzitetska biblioteka u regionu. Ona nije depozitna biblioteka kao što su nacionalne biblioteke, ne možete da pronađete baš sve što je ikad izašlo kod nas, ali je jako pametno vođena i dok nisu izbili ratovi imala je izvanredno dobar fond”, naglasio je Jerkov u intervjuu Tanjugu.

Formirana je na različite načine - prvo nasleđem posebnih biblioteka, legatima, donacijama, a od 1923. do 1991. vrlo mudro su kupovane knjige i stvoren je veoma dobar fond.

Onda je biblioteka narednih 25 godina, prema rečima Jerkova, devastirana s obzirom da u tom periodu nije dobila ni jedan jedini dinar za kupovinu knjiga, ni domaćih ni stranih.

Zahvaljujući izmenama i dopunama Zakona o bibliotečko-informativnoj delatnosti, Univerzitetska biblioteka od pre dve godine dobija obavezni akademski primerak svake relavantne publikacije koja se štampa u Srbiji, pa je nivo snabdevenosti biblioteke novom građom danas neuporedivo bolji.

Jerkov kaže da je biblioteka razmenom i različitim “specifičnim tehnikama”, zahvaljujući poznatoj srpskoj snalažljivosti, uspela u tom periodu da nabavi oko 4.000 stranih knjiga, ali da im je potrebno oko 10.000 da bi mogli dobro da funkcionišu.

“Simbolički 27. decembra prošle godine smo prvi put, posle 25 godina, kupili prvih 150 stranih knjiga. Uspeli smo da prenamenimo jedan mali fond koji smo dobili i prvi put smo uspeli da kupimo stranu knjigu. To je početak i nadam se da ćemo u naredne dve do tri godine pokušati da rešimo taj problem”, rekao je Jerkov.

On podseća da Beogradski univerzitet ima 5.000 nastavnika i predlaže da država svakom nastavniku godišnje kupi po jednu knjigu, čime bi fond Univerzitetske biblioteke bio uvećan za 5.000 naslova.

“Ako dođemo do toga da kupi po dve knjige za svakog nastavnika, mi ćemo imati fond na granici optimalnog minimuma tako da za svako relevantno pitanje, imate jedan relevantan izvor koji možete da koristite na licu mesta. To je naš cilj u naredne dve do tri godine, da se sporazumemo sa onima koji određuju budžete da shvate zašto je to važno, da s jedne strane razvijamo savremenu bibliotečku prezentaciju svih naših materijala, a s druge da radimo ono što je bibliotečki zadatak par ekselans, da postoji mesto gde možete na svako pitanje da pronađete kvalitetan odgovor”, objasnio je Jerkov.

Zahvaljujući donaciji Ambasadorovog fonda iz Vašingtona, najvećoj izdvojenoj iz tog fonda u Evropi prošle godine, Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” popravila je krov.

Do juna će biti završena i fasada prve zgrade namenski podignute za potrebe biblioteke u ovom regionu i to sredstvima iz Fonda Endrua Karnegija za obnavljanje biblioteka razrušenih u Prvom svetskom ratu.

Uspeli su, prema rečima Jerkova, i da “osvoje” dva potkrovlja i da napušteni disfunkcionalni prostor, koji čini četvrtinu bibliotečkog prostora u odnosu na celinu zgrade, stave studentima na raspolaganje.

U pitanju je klimatizovan polifunkcionalni prostor, sa staklenim pomoćnim zidovima, namenjen za rad u grupama, tehnološki potpuno opremljen, a u jednom delu nalazi se osam komjutera na kojima korisnici mogu da čitaju 150 digitalizovanih knjiga o Prvom svetskom ratu.

Jerkov objašnjava da su to unikatne knjige dostupne istoričarima i istraživačima samo u biblioteci “Svetozar Marković”.

Tu se nalazi i Frankofoni centar sa centralnom linijom putem koje studenti mogu da se uključe u veb seminare koji se odigravaju u Francuskoj i da učestvuju u konferencijama, seminarima, naučnim skupovima iz Beograda.

“Ova mala stara biblioteka jeste regionalni lider kada je u pitanju digitalizacija jer je ona postavljena na boljoj osnovi i sistemski. U odnosu na druge institucije u regionu stojimo vrlo dobro i imamo šta da prikažemo”, naglašava upravnik.

On podseća da je Univerzitetska biblioteka zajedno sa “Europeana Newspapers” uradila digitalizaciju kompletne srpske periodike do Drugog svetskog rata, dok su sa britanskim kolegama digitalizovali mali ugroženi fond koji čuva udruženje “Adligat”.

“To je mali projekat ali je podigao nivo informatičke pismenosti u nas na viši nivo i tvrdimo da su to prve apsolutno ispravne digitalne kolekcije po svetskim standardima koje su napravljene kod nas”, istakao je Jerkov.

Biblioteka poseduje i automatski robot-skener sa bioničkim prstom koji sam lista knjige i pravi digitalne kopije i treći u svetu uređaj “Magic box” (posle Hardvarda i australijske biblioteke) koji omogućava prikazivanje digitalnih sadržaja u realnom prostoru i realnom vremenu i listanje digitalne kopije.

Uz pomoć “Magic box”-a student mogu da listaju retku i dragocenu istorijsku građu poput 300 starih rukopisnih knjiga i knjiga sa Bliskog istoka, a Jerkov otkriva da su pre desetak dana konkurisali kod Ministarstva kulture sa željom da naprave svoju verziju tog uređaja.

Jerkov kaže da su i deo međunarodnog konzorcijuma koji radi na pronalaženju načina da se digitalizuje ćirilični rukopis.

“Vi imate svesku pred sobom, pišete i sada zamislite pametan softver koji ume da pročita vase pisanje. To rade naše kolege iz Inzbruka. Mi smo deo tog projekta koji je postigao već između 92 i 95 procenata tačnosti u čitanju ćiriličnih rukopisa. Blizu smo toga da dođemo algoritma koji će moći da čita sve što je neko svojim specifičnim rukopisom napisao”, rekao je on.

Jerkov primećuje da se biblioteke kao katedrale znanja svuda u svetu vrlo brzo transformišu od klasičnog oblika čuvanja i izdavanja knjiga u savremene informativne centre koji omogućavaju brzu pretraživost naučnih rezultata i istovremeno zaštitu od plagijarizma, a Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” ide korak ispred drugih na tom putu bar što se tiče Srbije.