ZAPISI IZ PARIZA: Božić od filca

NA trotoaru, precvikane karte za metro, požvakane žvakaće gume, asfalt hodom potrošen. Kolovoz od svetlosti izliven. Branik do branika. Iznad, čuju se neke zimske ptice. Cvrkuću veštačke melodije. Tandrču zvonca zamišljenim glavama ukrašenih gradskih autobusa. Pišti zviždaljka saobraćajca.

Zagrljaj na vatom zavejanom krovu, povrh oblaci od filca i srećne zvezde kao raspomamljeni svici od obojenog kartona. Iz razigranih vitrina iskače usputna stanica iluzije. Plovidba mongolfijerom, kaktusi, pustinjski cvet i peščana vejavica. Tura vozom smrti pod svodovima potrošačke bogomolje. Nadnaravni dekor interaktivne animacije u arhitekturi 19. veka. Razdragani spektakl na svakom ćošku, u tradiciji staroj vek i po. Svaki izlog, feljton ozarja u nastavcima. Jaka armatura pridržava dekor od marcipana.

Veseli dečji pogled udahnuće život menažeriji koju nepogrešivo vuku kilometri ribarskog najlona. Marionete su to radosnog života. Bude kod odraslih podsvest bezbrižnih dana. Mirisi šećerne vune i kokica sa slatkim prelivom, spuštaju ih u mekanu pufnu mladosti. Nikada se ne treba vraćati u skrivene odaje blagoslovenog doba detinjstva.

Visoke jelke okićene balonima i ručno pravljenim nakitom. Vredna devojčica je danas na iglu natakla šljokicu, pa je bezbroj puta ubola u prazničnu kuglu. Mili dečak je, stprljivo, od kartona, isecao irvasa, nevešto ga obmotavao koncem i nervirao se zbog toga. Neko đače s torbom se i ovde vraća iz škole. I tu nekoj domaćici iz kese viri praziluk. Na kesi, istorijat pariske Opere.

Činovi i sukcesivne scene, kao u pravom teatru. Tu su likovi, dekor, osvetljenje. Čak i muzika. Ksilofon, harfa i orgulje, lažljivi tonovi za vesela vremena. Iz ringišpila iskaču plišane lutke. Oko njih glumci običnog života. Zbija se pred staklom svetina. Fotografije će obići čitav svet.

Oko Božić Bate razleteli se oni sićušni islandski pomagači što dele dobroj deci poklone i onoj drugoj, odrasloj, u čarapi, poneki truli krompir.

Kod uličnog prodavca, u maloj kesi osam marona, u velikoj šesnaest. Vrhovi rukavica progrizeni, prsti vrući, nokti crni, dan leden, vreme svečarsko. Usijalo se rešeto. Kod njegovog kolege, navijeni biciklista izvodi svoju akrobatsku tačku u beskonačnom krugu. Mogu i da ti na kartonu ispišu ime po volji, oko srca.

Dim, predvečernja magla, plava svetla i neartikulisani zvuci. Srebrni prah Božića. Nad glavama cangrču visuljci. Skupe ulice, dragi grad. Prosjaci prebrojavaju staklene kapljice koje su kanule u činiju sreće. Prolaznica s urmom u očima traži toplija srca i misli na večito leto. Priča koja nikada neće biti ispričana do kraja. Pariz, pred Novu godinu.