BRISEL: OD STALNOG DOPISNIKA


DOKUMENTOM pisanim sa izraženom namerom da postoji stalna vojna strukturna saradnja - koja će biti operativna od decembra - na koji su paraf nedavno stavile 23 zemlje, što je visoka predstavnica Federika Mogerini okarakterisala kao istorijski trenutak, postavljeni su temelji neke buduće zajedničke vojske EU. To, međutim, još sa sigurnošću ne znači da će čizma evropskog soldata zaista jednoga dana marširati od Brandenburške do Trijumfalne kapije i biti deo vojne sile koja će braniti teritoriju od Laponije do Nikozije.

Sada, kada iz evropskog društva istupa Velika Britanija, odani saveznik Vašingtona i NATO, pruža se, kako se procenjuje, dobra prilika za ostvarenje davnašnjeg sna Berlina i neskrivene želje Pariza. I jedni i drugi konačno imaju otvoren put za projekat kome obe nacije odavno teže, svaka iz svog ugla, ali se isprečilo međusobno "savezničko rivalstvo", koje, između ostalog, otkriva i doskoro prikrivene nemačke ambicije da, posle ekonomskog, zadobije i vojno liderstvo u Evropi, što mnogima budi sećanja na ne tako daleku prošlost koja izazivaju jezu.

PROČITAJTE I: Potpisan evropski pakt o vojnoj saradnji

SVOJU ambiciju da upravlja evropskom vojskom Nemačka je javno istakla prošle godine, u novoj Beloj knjizi odbrane, prvoj posle deset godina, u kojoj sebe vidi u sasvim novoj ulozi, ne više kao pasivnu, već kao vodeću vojnu silu i centralnu figuru u Evropi.

- Nemačka je svesna sve veće odgovornosti za svetsku bezbednost i stabilnost. Spremna je da podstakne međunarodnu debatu na suštinski, odlučujući i anticipativan način i da preuzme vođstvo - stoji, između ostalog, u ovom dokumentu, za koji je Angela Merkel zahtevala da se drži u tajnosti do referenduma o "bregzitu".

Evropi i svetu su i dalje u živom sećanju strahote iz Drugog svetskog rata. Sama pomisao na Vermaht stavlja klipove u točkove Bundesvera, ali u Berlinu misle da je došlo vreme da se emancipuju i da se prevaziđu kompleksi prošlosti. Smatraju da je dužina prosečnog ljudskog veka sasvim dovoljan period za to.

DIPLOMATIJA ZA jaku vojsku potrebna je i dobra diplomatija, a EU sa tim takođe kuburi. Federika Mogerini nije u prvom planu na međunarodnoj sceni u traženju rešenja na svetskim poprištima. Za sve se, još uvek, pitaju Vašington i Moskva, ali i mnogi drugi pre Brisela.

Berlin bi, za početak, da funkcioniše unutar dva odbrambena sistema, NATO i EU, koji bi bili komplementarni i saveznički. A posle - ko zna. Poznajući nemačku odlučnost, neki u tome na daleke staze vide i opasnost po funkcionisanje NATO. Ostaje pitanje da li će Nemci zaista istrajati na tome da buduća evropska vojska, u kojoj sebe vide na čelu, bude istinski partner NATO, ili nameravaju da se polako izdvoje kao zasebna sila.

Put do evropske vojske je, međutim, dug i neizvestan. Mnoge države EU su, ujedno, i članice NATO. Navikle su da im odbrana zavisi od Alijanse, pa i sama pomisao na njen smanjeni angažman kod njih izaziva zabrinutost. Nije malo onih koji ceo projekat evropske vojske smatraju samo kao dupliranje troškova i skupu avanturu bez mnogo izgleda da zaista zaživi.

Pixabay

SUMNjIČAVCI u realnost evropske vojske ne bi ni da bespotrebno zatežu odnose sa SAD. Bela kuća i vrhuška NATO na ovaj projekat trenutno gledaju s deklarativnim simpatijama, jer evropske korpuse smatraju samo kao dodatak svojim aktivnostima, za angažovanje, recimo, u borbi protiv terorizma, ili u nekim određenim spoljnim intervencijama, što bi Alijansu istovremeno delom rasteretilo, i oko efektiva, i novčano. Naravno, sve podrazumeva vrhovnu NATO komandu. Nikakva vojna konkurencija, sa dva različita centra, oba sa sedištem u Briselu, iz njihovog ugla ne dolazi u obzir.

Sve to bi moglo da dovede do podela na "natovce" i "evropejce", odnosno na nacionaliste i federaliste unutar EU. Istovremeno, to mnogo i košta.

ČUVANjE NEUTRALNOSTI SRBIJE NAŠOJ zemlji bi formiranje evropske vojske moglo da ide naruku, jer bi u rivalstvu EU i NATO lakše mogla da sačuva svoju vojnu neutralnost. Pitanje je, međutim, da li će jednoga dana učešće u evropskoj vojsci, ukoliko uspe nemački plan, možda postati ugovorna obaveza svih članica.

Plan Nemaca je zato da, pod firmom Evrope, njihova komanda vodi zajedničku vojsku. Razlog za to je lakše okupljanje evropskih saveznika, ali i finansijske prirode, jer bi za "nemačku" vojsku, odnosno evropsku pod nemačkom komandom, plaćali svi ujedinjeni Evropljani.

Da je Berlin nestrpljiv, pokazuje i činjenica da Bundesver već ima integrisane brigade iz drugih zemalja. Rumuni, Česi i Holanđani danas su deo nemačkih oklopnih jedinica. Čak i jedna Poljska, koja je veoma vezana za NATO, na primer, dopunjuje svoj arsenal nemačkim naoružanjem.

SVESTAN konkurencije, francuski predsednik Emanuel Makron, predstavljajući svoju viziju nove Evrope pre dva meseca, predložio je stvaranje autonomnih odbrambenih kapaciteta EU već do 2020. sa zajedničkim snagama za intervencije i sa zajedničkim budžetom i doktrinom.

- Francuska igra na kartu svoje vojne polivalentnosti i opremljenosti. Istovremeno, pokušava i da proda svoje naoružanje. Nemačka i Francuska zajedno navijaju za evropsku vojsku, ali Pariz ne namerava da bez "borbe" preda rukovodeću poziciju, mada su Francuzi svesni trenutne ekonomske snage Nemaca - ocenjuju analitičari u Parizu.

Ako je do prave evropske vojske put dug, do one pod nemačkom komandom možda i nije toliko, a mnogo toga će zavisiti i od toga hoće li Angela Merkel uspeti da formira svoju novu koalicionu vladu.

Ilustracija, G.Divac





STRAH OD MOSKVE

MERKELOVA među prvima ističe da je prošlo vreme u kome se može slepo oslanjati na druge, a tu pre svega misli na američku spremnost da bezuslovno priskoči ukoliko bezbednost neke od evropskih članica NATO bude ugrožena. Neke Trampove izjave u tom smislu hipotetički joj daju za pravo, a pred očima je u tom kontekstu zamišljena "ruska opasnost".