Vreme stalo u Dve vetrenjače

KREM od badema i šljiva sliva se niz čelične oluke u ulici Lepik. Zimski sat prevalio pet, sad će da omrkne, samo što nije. Lješka se suton na uglačanim kamenim kockama u šušuru sive game.

Nasred strmog pravca prokrčenog 1809. godine, da Napoleon ne bi morao peške da obilazi optički telegraf Kloda Šapa postavljen na vrh Crkve Svetog Petra, nasadio se kafe "Dve vetrenjače". Tu je lunatična filmska konobarica Amelija Pulen čikala svoju čudesnu sudbinu, nastojeći da u zasebnom svetu pravde usreći ljude oko sebe.

Napolju, hipster mota duvan. Za susednim stolom, ona će samo produženu kafu, bez mleka i igde ičega. Izvlači šišu iz torbuljaka, išetala sa slike Fabijana Deloba.

- Pa nismo u Sibiru, u redu je! - kao da odzvanjaju reči Žine, na opasku o promaji zbog otvorenih vrata, upućene njenoj celuloidnoj koleginici, umišljenoj bolesnici Žoržet.

Unutra, vreme stalo. Šank od kalaja, drvene kafanske stolice i originalni mozaik na podu s početka prošlog veka. Jedino nema Žoržetine duvandžinice. Cigare ovde lagano proteruju iz filma i života.

Nigde prazne stolice. "Perije", panaš i kir. U ruci "Parizjen". Naslov: "Kako spasti predgrađa". Knjiga. Telefon. Naočari. Neko dobio na poklon čokoladne bombone. Malo ljubavi na dar. Nisu Amelijini kalisoni. Daj šta daš. Uzmi dva stalna gosta, stavi ih zajedno, ukrčkaj ih, uvek upali, reći će Sizan. Iznad njih, na zidu, veliki filmski plakat. Kao da će svaki čas ući Ipolit, promašeni pisac, ljubomorni Žozef koji pucketa mehuriće iz plastične ambalaže i stujardesa Filamena, da ostavi mačku pred put.

Iza šanka, Benoa umesto Sizan. Najveći broj gostiju dolazi zbog filma. Ostalo su domaći. Kad ujutro bane lokalni mesar na prvu kafu, za turiste je to fantanstična pariska egzotika. Mala filmska bajka u priči smeštenoj pre 20 godina nagoveštavala je da će svet biti bolje upakovan, ali se mašnica, u međuvremenu, odvezala.

Za šankom, Tanja. I njoj sve liči na skasku. U Parizu je na jedan dan. Sasvim dovoljno da i ovde svrati. Iz Stavropoljskog je kraja, odakle i Mihail Sergejevič Gorbačov. Nije samo rasturio Sovjetski Savez. Posekao je i mnoge vinograde. Da se narod ne opija. Pred njom, za šankom, čaša vina. Šta je Pariz bez bordoa?

Napolju, crna mrlja prolivena s nebeske pučine, na ulicu generala Luja Lepika, koji se istakao u bici kod Ejlaua 1807, kada su se Francuzi sukobili s ruskom vojskom, a koja se, ipak, završila nerešeno. Pruski Ejlau, danas u Kalinjingradskoj oblasti, kasnije je dobio ime Bagratinovsk, u čast generala Petra Bagrationa, heroja ruskog rata protiv Napoleona 1812. godine. Tanja na sve njih pomalo misli, kad podigne čašu, a ponajviše na čistu ljubav Amelije Pulen i Nina Kenkampoa.