MISTERIJE atentata na jednog od najpopularnijih predsednika SAD Džona Ficdžeralda Kenedija samo su produbljene odlukom aktuelnog šefa Bele kuće Donalda Trampa da obelodani dokumente koji su nosili oznaku “top sikret”, ali s tim da se, na sugestiju CIA i FBI, najpoverljiviji papiri “krčkaju” bar još šest meseci. Gotovo pet i po decenija pošto je, 22. novembra 1963. godine, ubijen 35. predsednik SAD, tamošnje ankete pokazuju da više od 60 odsto Amerikanaca ne veruje u zvaničnu verziju atentata.

Godinu dana posle ubistva, kada je Vorenova komisija 1964. zaključila da je Kenedijev ubica Harvi Li Osvald delovao sam, baš kao i da je vlasnik noćnog kluba iz Dalasa Džek Rubi istinu govorio kada je rekao da je nedugo posle atentata pucao u Osvalda iz revolta što je ubio predsednika, teško je bilo zamisliti da će ova verzija atentata ostati do danas pod znakom pitanja. U međuvremenu se namnožilo na hiljade članaka, knjiga, filmova, serija koje su postavljale pitanja o navodnom uklanjanju svedoka, uništenim dokazima, načinu i naručiocima ubistva. Oni su traženi od “vlade u senci” i CIA, preko vojnoindustrijskog kompleksa, tajne službe, federalnih rezervi i mafije, do Kubanaca i Sovjeta.

Za to “krivicu” delimično snosi Predstavnički dom američkog Kongresa koji je 1976. godine, pretresajući ponovo atentate iz šezdesetih godina prošlog veka, zaključio da je “verovatno” postojao i drugi strelac, na travnjaku, nedaleko od mesta gde je prolazio Kenedijev kabriolet. Iako su 1982. godine balističari zaključili da drugog strelca nije bilo, teorija koja govori da Osvald nije delovao sam nikada nije pobijena.

U novootkrivenim dokumentima je dobila i “dodatak” dokumentima u kojima se vidi da tadašnji SSSR negira da je samoproklamovani, poremećeni marksista Osvald imao bilo kakve veze sa sovjetskim tajnim službama. Moskva je tada tvrdila da je atentat na Kenedija organizovala američka ultradesnica.

“Drugog čoveka” mnogi su prepoznali u čoveku sa crnim kišobranom koji se pojavljuje na jedinom filmskom svedočenju o atentatu, zabeleženom Zapruderovom kamerom. Taj čovek, identifikovan kao Luiz Stiven Vit, na tom snimku u trenutku kada Kenedi prolazi, podiže uvis kišobran. Pošto je dan bio sunčan, jedni veruju da je kišobranom dao znak, drugi da je iz njega ispalio pucanj.

Li Harvi Osvald snimljen nekoliko trenutaka pre nego što je ubijen

Za Amerikance najstrašnija teorija je ona koja tvrdi da je Kenedijevo ubistvo organizovano “iznutra”. To je, prema tvrdnjama biografa Filipa Šenona, bila i prva pomisao predsednikovog mlađeg brata, tada državnog tužioca Roberta Kenedija, koji je pomislio da su “otpadnički elementi CIA” organizovali atentat. Ovu pomisao je, prema njegovim navodima, napustio posle susreta sa direktorom CIA Džonom Mekonom. Javnost je, međutim, ostala skeptična, jer je CIA bila ljuta na Kenedija zbog neuspele invazije u Zalivu svinja. CIA je, međutim, zvanično saopštila da teorije zavere u vezi sa ovom špijunskom agencijom predstavljaju dobru osnovu za filmove, ali da je to čista fikcija.

Druga teorija zavere “iznutra” uključivala je Kenedijevog vozača Vilijama Grira, koji se ne vidi dobro u Zapruderovom filmu. On se, navodno, okrenuo i ubio predsednika.

Džon i Žaklina Kenedi u Dalasu

Dokaz da teorije zavere o Kenedijevom ubistvu ne samo dugo žive, već se stalno otvaraju nove jeste i onaj iz predsedničkih izbora 2016. godine. Tada je predsednički kandidat, danas predsednika SAD, Donald Tramp, insinuirao da je otac Teda Kruza, njegovog unutarstranačkog protivnika u trci za šefa Bele kuće - saučesnik Lija Harvija Osvalda!

- Njegov otac je bio sa Lijem Harvijem Osvaldom pre nego što je, znate, Osvald ubijen - rekao je Tramp za “Foks njuz”, ukazujući na fotografiju koju je objavio tabloid “Nešnal enkvajerer” na kojoj se vidi Tedov otac, Rafael Kruz, pored Osvalda.

Tramp se pitao zašto niko o tome ne govori.

POSLEDNjA VEČERA SA TITOM

NEKADAŠNjI predsednik Jugoslavije, maršal Josip Broz Tito, bio je sa suprugom Jovanom Broz poslednji gost na večeri kod Džona Kenedija u Beloj kući, samo četiri nedelje pre atentata u Dalasu. Tito je bio prvi koji se upisao u knjigu žalosti u Ambasadi SAD u Beogradu, gde se zadržao oko sat vremena, razgovarajući, kako je svojevremeno svedočio službenik ambasade, o svom boravku u Vašingtonu i susretu sa Kenedijem i njegovom porodicom. Dan posle ubistva u Jugoslaviji je proglašen dan žalosti, otkazane su utakmice, pozorišne predstave...