Otkrivaju se tajne ubistva DŽona Kenedija

AMERIČKI predsednik Donald Tramp u četvrtak je, shodno kongresnoj obavezi od 26. novebra 1992. godine, skinuo oznaku tajnosti sa poslednje 31.000 dokumenata o ubistvu jednog od njegovih najpopularnijih prethodnika, Džona Ficdžeralda Kenedija.

Pročitajte još: Sutra otkrivanje tajnih dokumenata o ubistvu Kenedija

Naučnici koji više od pola veka istražuju atentat na jedinog katolika šefa Bele kuće 22. novembra 1963. godine u Dalasu, uoči otvaranja pet miliona novih stranica nisu, međutim, očekivali da će saznati odgovor na ključno pitanje - zašto je Li Harvi Osvald ubio 46-godišnjeg Amerikanca irskog porekla, popularnog Džej-Ef--Keja. Tim pre što se do poslednjeg trenutka nije znalo da li će Tramp, shodno diskretnim zahtevima američkih obaveštajaca, ostaviti pečat tajnosti na delu dokumenata za koje procenjuje da bi, ako budu otkriveni, predstavljali pretnju po nacionalnu bezbednost SAD.

Pročitajte još: Tramp odaje tajne Kenedija

Svi oni koji su decenijama dokazivali u članacima, knjigama, filmovima... da Osvald nije delovao sam, već kao deo šire zavere očekivali su da u u milionima novih dokumenata dobiju potvrdu za svoje teorije. Ali novi dokumenti iz nacionalnog arhiva mogli bi, ukazivali su eksperti, samo da potvrde napore CIA i FBI na otkrivanju kontakata koje je Osvald imao sa kubanskim i sovjetskim špijunima tokom putovanja u Meksiko Siti, u septembru 1963. godine, uoči atentata.

Pročitajte još: Da li ćemo saznati tajne o ubistvu Kenedija, zavisi od Trampa

Prvi u seriji politički motivisanih atentata koji su potresali SAD šezdesetih godina prošlog veka, kada je likvidiran i Kenedijev brat Robert, tokom protekle 54 godine ostavio je više pitanja nego odgovora. Svi dosad objavljeni dokumenti ukazivali su na bivšeg marinca, samoproklamovanog marksistu, Osvalda, koji se zaposlio u stovarištu knjiga s pogledom na trg gde je Kenedi ubijen, kao na "usamljenog vuka", koga je dan posle atentata, dok je u podrumu opštinske zgrade u Dalasu prebacivan na sigurnije mesto, likvidirao vlasnik striptiz bara Džek Rubi, tvrdeći da je to učnio iz revolta zbog ubistva Kenedija. Većina istraživača, međutim, dovodi u pitanje ovaj scenario.

Bez odgovora su ostala pitanja o uništavanju dokumenata sa oznakom tajnosti, fotografija, ućutkivanje svedoka i prikrivanje sumnji u Osvalda koji je pretio predsedniku SAD. Jer prethodno objavljeni tajni dokumenti već su pokazali da su CIA i FBI pratili Osvalda još od 1959. godine, kada je pokušao da ode u Moskvu, prestonicu tadašnjeg američkog hladnoratovskog neprijatelja, SSSR.

Novootkriveni dokumenti mogli bi, možda, da otkriju šta je Osvald radio tokom šestodnevnog puta u Meksiko Siti nekoliko nedelja pre ubistva, čak i da osvetle američke pokušaje ubistva bivšeg kubanskog lidera Fidela Kastra. Skidanje pečata tajnosti sa tih dokumenata, međutim, strahuju poznavaoci, moglo bi pre da zacementira teorije zavere koje do danas prate atentat na 35. predsednika Amerike - nego da ih razbije.

Li Osvald dan posle ubistva odlazi na saslušanje AP photo

OSVALD NAJAVIO ZLOČIN

Neposredno posle atentata CIA i FBI su objavili da su znali da je Osvald posetio kubansku i sovjetsku ambasadu u Meksiku. Ali obe agencije su tvrdile da nemaju informacije da je tamo učinio išta u vezi sa Kenedijevim ubistvom. Kasnije objavljeni dokumenti pokazali su da se sastao sa kubanskim i sovjetskim špijunima, uključujući i stručnjaka za ubistva KGB i da je otvoreno govorio o ubistvu Kenedija.