Biti bogat (ni)je pogrdno

PARIZ

OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

MOŽE li jednom šefu države u zapadnoj Evropi danas da se prišije etiketa da je "predsednik bogatih" i da pritom ovaj pridev ima pogrdni karakter, kao da je sramota bogatiti se u kapitalističkom svetu?

U Francuskoj, očigledno, može. Upravo to se događa Emanuelu Makronu, koji bezuspešno nastoji da ubedi javnost u suprotno. Prema najnovijoj anketi, čak 88 odsto ispitanih smatra da predsednik vodi politiku u korist najbogatijih, 83 odsto u korist vlasnika firmi i 78 odsto u interesu najplaćenijih radnika.

Makron je ovaj nadimak dobio zbog više poteza, od proslave izborne pobede u otmenom restoranu "Rotonda", preko ukidanja poreza na bogatstvo do proklamovanja dekreta kojima se liberalizuje zakon o radu. Isti nadimak pre socijaldemokrate Makrona dobio je desničar Nikola Sarkozi, a u međuvremenu je i socijalisti Olandu zamereno da je izdao levičarske ideje.

Pročitajte još: Makron: Zašto ne možemo da imamo budžet evrozone?

To bi bilo neobično da se sve ne događa u Francuskoj, zemlji koja je, verovatno, najkomunističkija u celoj Evropi. Ne treba zaboraviti da je predstavnik krajnje levice Žan-Lik Melanšon na predsedničkim izborima, sa oko petinom osvojenih glasova, bio među vodećom četvorkom s približno jednakom podrškom i da ga je od drugog kruga delilo manje od dva odsto.

U francuskom socijalnom miljeu ne treba, naravno, smetnuti s uma ni razne druge levičare, socijaliste, komuniste, antikapitaliste i trockiste. A najjači su sindikati, od kojih su najuticajniji obojeni u jarko crveno, među kojima se jedan zove i "Radnička borba". Zato iole oštriji zaokret vlasti ka bogatima završi milionskim protestom na ulici.

Pročitajte još: Ulica protiv Makrona (FOTO)

Makron sada pokušava da promeni ovu sliku, a građanima poručuje da treba da se strpe još godinu i po-dve, da bi rezultati njegove politike postali vidljivi.