Merkelovoj i četvrti mandat?

DANAS od 8 do 18 sati, 61,5 miliona Nemaca s biračkim pravom, ima priliku da glasa na saveznim parlamentarnim izborima u ovoj zemlji. Rezultat će doneti novi saziv saveznog parlamenta, a posredno i novog kancelara kog će imenovati skupština posle konstituisanja. Sve prognoze slažu se u jednom - Nemačka će dobiti starog-novog šefa države, a Angela Merkel i četvrti kancelarski mandat.

Impozantno biračko telo u ovoj državi ima na raspolaganju 70.000 glasačkih mesta u 299 izbornih okruga da izabere 598 poslanika Donjeg doma parlamenta, odnosno, Bundestaga. Mediji i marketinške agencije daće odmah po zatvaranju birališta prve rezultate koji nisu zvanični dok ih ne potvrdi Savezna izborna komisija. Ove godine rok za to je 12. oktobar kad će i oficijelno saziv Bundestaga biti objavljen.

Svaki birač ima dva glasa - jedan daje poslaničkom kandidatu, a drugi partijskoj listi. Za razliku od nekih drugih evropskih zemalja, Nemačka ne dozvoljava kompjutersko glasanje, jer je upotreba računara u sprovođenju izbora još 2005. godine proglašena neustavnom. Na tadašnjim izborima poništeni su svi glasovi dati posredstvom kompjutera (bilo ih je oko milion), a mediji su brujali o hakovanju svih 30 izbornih računara. U računare su "provalili" eksperti "Haos kompjuter kluba" s ciljem da sagledaju i obelodane slabosti glasačkog mehanizma.

PROČITAJTE JOŠ: NEMAČKA DAN UOČI IZBORA: I prorocima se javlja pobeda ...

Dok se američki i zapadnoevropski mediji bave kalkulacijama ima li Merkelova dovoljno političke snage da formira novu vladajuću koaliciju, domaći novinari objavljuju najnovije sondaže javnog mnjenja koje tvrde da će najveći dobitnik izbora biti ultradesničarska stranka Alternativa za Nemačku(AFD). Ostali će izgubiti deo birača ili u najboljem slučaju, stagnirati. Sa 12 odsto glasačkog tela, AFD je treća partija u budućem Bundestagu. Bolje se kotiraju samo demohrišćani Angele Merkel i socijaldemokrate Martina Šulca, koji su glavni rivali u trci za kancelarsku poziciju. Ove dve stranke su prethodne četiri godine činile vladajuću simbiozu u Berlinu.

Prema najnovijim anketama, zahvaljujući tom procentu inkasiranih glasova AFD bi imao 85 mesta u parlamentu. Hrišćansko-demokratska unija bi sa 36 odsto glasova osvojila 255 mesta, a Socijaldemokratskoj stranci će 25 odsto biračkog tela doneti 176 poslaničkih fotelja. Levica, za koju se prognozira da će osvojiti deset odsto ukupnog broja glasova, imala bi 74 predstavnika u parlamentu, dok bi liberali (FDP) sa sedam i zeleni sa šest odsto dobili 52, odnosno, 44 mesta.

PROČITAJTE JOŠ: Ankete:Merkel ostavila bolji utisak od Šulca u tv duelu

Ovakav odnos snaga ostavlja prostor za veliku koaliciju (CDU i SPD), i takozvanu Jamajka koaliciju (nazvanu po stranačkim bojama koje "kopiraju" boje zastave ove zemlje) u kojoj bi na vlasti bile CDU, Zelena i Liberalna stranka. "Jamajka" je, međutim, moguća samo u teoriji, jer su se i zeleni i liberali više puta izjasnili protiv nje. Crveno-zelena koalicija, to jest, miks socijaldemokrata i zelenih, koja bi Šulcu bila jedina ulaznica za kancelarski kabinet, prema najnovijim anketama, nije moguća.

Stratfor ističe da će od sastava nove vlade zavisiti i pregovori o reformisanju Evropske unije, u kojima će Nemačka kao najjača evropska ekonomija, bez sumnje imati veliku, možda presudnu ulogu. Analitičari smatraju da je povećanje izdvajanja za odbranu - onako kako to zagovara i zahteva NATO, odnosno, da u vojnu kasu ide dva odsto bruto-domaćeg proizvoda - verovatnije ako buduću vladu u Berlinu budu predvodili demohrišćani, nego kad bi na njenom čelu bile socijaldemokrate.

KANCELARKA Angela Merkel, prema pisanju tamošnjeg uticajnog medija Dojče vele, "usvaja ključne teme opozicije, što joj podiže rejting". Po obrazovanju doktor fizike, Merkelova je, tako, posle nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. godine, odustala od nuklearnih elektrana jer "rizici nuklearne energije ne mogu bezbedno da se drže pod kontrolom". Čak je i "sveta krava" - vojna obaveza, "stradala" iste godine, na užas najkonzervativnijeg dela CDU. Isti deo partije, teško je "progutao" činjenicu da je Merkelova politički prilično preusmerila stranku - zdesna ka sredini. Koliko je kancelarka politički fleksibilna vidi se po tome što je, iako je sama glasala protiv istopolnih brakova, poručila da "svaki poslanik postupi po savesti". Njene tvrdnje "Islam spada u Nemačku" i "Nemačka je useljenička zemlja", promenile su stvarnost Evrope.

PROČITAJTE JOŠ: NEMAČKI MEDIJI: Ankete omanule o Bregzitu i Trampu, Merkel stvarno dobija?

IZBORNI KOFER U PRESTONICI BAVARSKE

MINHEN je - kao jedini grad u Nemačkoj - uveo elektronske izborne kofere koje će prvi put upotrebiti danas, na saveznim parlamentarnim izborima. Cilj je da se olakša brojanje glasova, skrati vreme za utvrđivanje konačnog rezultata i izbegnu tehničke greške, nastale u procesu prenošenja podataka. Da bi se stalo na put manipulacijama, predviđen je čitav niz sigurnosnih mehanizama. Kofer je dug 59, širok 43 centimetra i teži 11 kilograma. Kad se otvori poklopac "izlaze" laptop i štampač, dok se u posebnom pregratku nalaze produžni kabl, rezervne patrone za štampač i miš. Naručeno je 1.000 ovakvih kofera, a 120 stiže kao rezerva. Da ne bi, kao na lokalnim i izborima za pokrajinsku skupštinu 2013. godine, došlo do kašnjenja usled najrazličitijih pehova, kofer je osmišljen kao elektronski asistent u skladu s vremenom i najsavremenijom tehnologijom.