Evropa je pred raspadom

PARIZ

OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

SOCIJALNI "damping" proizašao iz slobode rada i kretanja u različitim uslovima u zemljama članicama, drma Stari kontinent. U tome pojava "izdvojenih radnika" igra naročitu ulogu, zbog čega je francuski predsednik Emanuel Makron krenuo u akciju. Odmah se "sudario" s protivljenjem istočnih zemalja, naročito Poljske. Pale su oštre izjave između njega i poljske premijerke Beate Šidlo, koja ga je nazvala arogantnim.

- Ako se ništa ne uradi, doći će do raspada EU - kažefrancuski predsednik tokom upravo završene turneje u okviru koje se sreo sa najvišim zvaničnicima Austrije, Češke, Slovačke, Rumunije i Bugarske.

O svemu će detaljno informisati zapadne kolege, nemačku kancelarku Angelu Merkel, predsednika italijanskog Saveta ministara Paola Đentilonija i španskog premijera Marijana Rahoja na sastanku u Jelisejskoj palati, danas po podne. U utorak će se u Luksemburgu sresti i sa premijerima Luksemburga i Belgije Gzavijeom Betelom i Šarlom Mišelom. Teme će biti suštinske za budućnost EU.

Evropska direktiva s kraja 1996. omogućila je slanje radnika na rad u druge zemlje EU pod posebnim uslovima. Ovi "izdvojeni radnici" imaju, na papiru, ista prava, uslove i platu kao i zaposleni u državama u koje su poslati, ali se na firme primenjuju pravila poreza i doprinosa zemlje porekla. To je dovelo do mnogobrojnih malverzacija, uključujući i otvaranje preduzeća "na poštansko sanduče", koje imaju samo fiktivno sedište u drugoj zemlji.

Francuski predsednik smatra da nelojalna fiskalna i socijalna konkurencija na ovaj način može da u potpunosti uzdrma temelje EU, pa traži iz osnova izmenu direktive za koju tvrdi da je protivna evropskom duhu. Da se dužina rada na ovaj način skrati s 36 na 12 meseci, kao i da se uvedu rigorozne kontrole. U protivnom, izgubiće se bitka protiv "populističkih argumenata".

Porast popularnosti krajnje desnice na zapadu EU delom je posledica straha od jeftine radne snage iz novih članica. Prema prošlogodišnjem izveštaju francuskog Senata, broj "izdvojenih radnika" između 2010. i 2014. porastao je za 45 odsto, odnosno sa 1,3 na 1,9 miliona ljudi.

BALKANIZACIJA

KOLIKO je sve zamršeno u stvaranju "nove Evrope", podsetio je i bugarski predsednik Rumen Radev, poručivši da ne treba praviti razliku među članicama, već da se treba otvarati i prema drugima. - Ako ne ponudimo evropsku perspektivu Zapadnom Balkanu, oni će ponuditi balkansku perspektivu Evropi - poručio je Radev Makronu.