Sankcije Rusima cepaju Evropu

VELIKOM većinom glasova oba doma američkog Kongresa odobrila su uvođenje novih sankcija Rusiji koje, osim kažnjavanja Moskve zbog navodnog mešanja u američke predsedničke izbore, uz vojno angažovanje u Ukrajini i Siriji, stavljaju u težak položaj šefa Bele kuće Donalda Trampa, ali i evropske saveznike, pre svih Nemačku. Da bi sankcije, koje najviše pogađaju energetski sektor, kako Rusije, tako posredno i Evrope, stupile na snagu, treba da ih potpiše šef Bele kuće.

Ukoliko Tramp potpiše zakon, to bi bio veliki zaokret pošto je američki predsednik izrazio sumnju u zaključke američkih obaveštajnih agencija u vezi sa ruskim mešanjem u izbore u SAD. Ukoliko ga ne potpiše, već stavi veto, suočava se sa mogućnošću da bude nadglasan i to, ironično, u Kongresu koji nikada u poslednjih skoro devet decenija u tolikom broju nisu kontrolisali republikanci.

Zakon ima 184 strane, a na "meti" su ključni sektori ruske ekonomije, uključujući i prodaju oružja i izvoz energenata. Zakon je prethodno pretrpeo izmene posle primedaba američkih naftnih i kompanija za proizvodnju prirodnog gasa da bi sankcije usmerene ka ruskom energetskom sektoru mogle da se vrate kao bumerang. Kada su otklonjene ove američke interesne barijere, Senat je usvojio zakon sa 98 glasova "za" i samo dva "protiv". Prethodno ih je odobrio i Predstavnički dom sa 419 glasova "za" i tri "protiv".

Nova ograničenja pogađaju ključnu branšu ruske privrede, ali one predstavljaju i evropski problem, jer je deo mera usmeren protiv preduzeća koja sarađuju sa Rusijom u energetskom sektoru. Eksplicitno se pominje projekat gasovod "Severni tok 2", koji treba da isporuči više gasa iz Rusije preko Baltičkog mora direktno u Nemačku.

Ministar inostranih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel istakao je da Berlin ne prihvata ekstrateritorijalnu primenu američkih sankcija protiv evropskih preduzeća, a ministarka za ekonomiju i energetiku Brigite Cipries je upozorila na rizik od izbijanja trgovinskog rata između Evropske unije i SAD:

- Postoji i mogućnost uvođenja kontrasankcija, jer to predviđa Svetska trgovinska organizacija - rekla je Brigite Cipries za nemački TV kanal ARD.

Predsednik DIHK Volker Trejer je apelovao na Evropsku komisiju da od Vašingtona zatraži pojašenjenja i da spreči da nove američke sankcije pogode i kompanije u drugim zemljama. Evropskim firmama, u međuvremenu, preostaje da pokušaju da zaobiđu američke sankcije promenom vlasničke strukture preduzeća.

Ali, problem se ne otvara samo na zapadu Evrope. Amerikanci su nove sankcije doneli jednostrano, pa nema više zajedničkog transatlantskog fronta. Dok su Nemačka i Austrija veoma zainteresovane za više ruskog gasa, Poljska i baltičke zemlje vide pretnju po sopstvenu energetsku bezbednost i žele da nabavljaju gas iz više izvora - pa i iz SAD - kako bi, ako im ustreba, stopirali uvoz gasa iz Rusije.

ZID I VOJSKA

PREDSTAVNIČKI dom američkog Kongresa odobrio je 68 milijardi dolara za razvoj vojne moći SAD. Istovremeno je usvojen zakon kojim se obezbeđuje novac za izgradnju zida prema Meksiku koji je predsednik SAD Donald Tramp obećavao.