Amerika svađa Evropu zbog gasa

OD STALNOG DOPISNIKA: MOSKVA

ZEMLjE Starog kontinenta su na putu da se međusobno teško posvađaju zbog ruskog gasa. Sa jedne strane "rova" su Rusija, Nemačka i zemlje koje podržavaju gradnju drugog kraka "Severnog toka 2", a sa druge su Ukrajina, Poljska, bivše sovjetske republike na Baltiku, a dirigent im je moćna Amerika.

Glavni kavgadžija iz Vašingtona uz pomoć svojih satelita i poslušnika pokušava da "disciplinuje" Rusiju i zaustavi sve veću prodaju "plavog goriva" koje stiže sa istoka. U želji da zadovolji i jedne i druge, Evropska komisija predlaže "Gaspromu" da dopusti da gasovod "Severni tok-2" koriste i druge kompanije. Osnova za takav predlog je tzv. treći energopaket EU, po kome vlasnik gasa ne može da bude ujedno i vlasnik gasovoda. Ako se to bude moralo poštovati, verovatno će Rusi napraviti dogovor da se u taj projekat uključi još neka njihova kompanija.

Nemačka i Francuska ne vide razlog zašto bi Rusija u gradnji "Severnog toka-2" morala da angažuje i druge kompanije osim "Gasproma" koji je napravio prvi krak tog gasovoda koji ide po dnu Baltika do severa Nemačke. U "Gaspromu", pak, i dalje tvrde da se "energo paket EU" ne odnosi na "Severni tok-2" jer ide po dnu mora i potiskuje gas do Nemačke gde već postoji transportna infrastruktura.

SREDINOM juna američki Senat je usvojio nacrt zakona kojim bi se proširile sankcije Rusiji i protiv kompanija koje su investirale u mašine za gasovod za izvoz ruskog "plavog goriva". Amerikanci su predstavili gradnju ruskih gasovoda kao veliku opasnost za evropsku energetiku i ne skrivaju želju da po svaku cenu zaustave gradnju drugog kraka "Severnog toka".

Za najvećeg privrednog giganta u Evropi, Nemačku, uvredljivo je to da im Amerikanci drže lekciju o tome kako im preti zavisnost od ruskog gasa.

Znatan broj evropskih političara kritikovao je stav Vašingtona, a sasvim otvoreno su im se suprotstavili lideri Nemačke i Austrije. Tako je Angela Merkel rekla da su najavljene nove sankcije čudne jer se ne sme kažnjavati Evropa zbog toga što Vašington hoće da kazni Rusiju. U Berlinu i Beču su objasnili da bi američke sankcije negativno uticale ne samo na odnose sa Rusijom već i sa Evropom.

- Vidljivo je da Amerikanci hoće da nam prodaju svoj tečni gas a da istovremeno potisnu Ruse - zajednička je ocena nemačkog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela i austrijskog kancelara Kristijana Kerna, koji su rekli da Evropa treba da odlučuje od koga će da kupuje gas a ne da im to određuje Amerika.

EKSPERTI kažu da treba očekivati da će Nemačka i Austrija štititi interese svojih velikih kompanija koje odlično sarađuju sa Rusijom. Na drugoj strani, Amerikance su bezrezervno podržali Poljaci i Ukrajinci. Predsednik Ukrajine Petar Porošenko je otvoreno rekao da Kijev podržava nove sankcije protiv Rusije, kao i protiv onih zapadnih kompanija koje su uključene u projekat "Severnog toka 2".

- Jedini cilj "Severnog toka 2" je da liši Ukrajinu zarade od tranzita za ruski gas, a to je suma od oko dve milijarde dolara godišnje - kazao je Porošenko.

RUSKI predsednik Putin je mnogo puta ponovio da je "Severni tok 2" komercijalni a ne politički projekat i da nema ništa protiv toga da Amerikanci u fer konkurenciji pokušaju da prodaju svoj gas Evropi. U razgovoru, ovih dana, sa Ben van Berdenom, generalnim direktorom anglo-holandske kompanije "Rojal Dač, Šel" Putin je kazao da je uveren da će novi gasovod biti profitabilan.

* POČETAK "Severni tok 2" cevi se već prave / Foto: Gazeta.ru

Šef ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin nedavno je u ruskom Savetu Federacije optužio SAD da vode ekonomski rat protiv Rusije, da nagovaraju svoje partnere da ne kupuju ruski gas i pokušavaju da spreče postavljanje cevovoda "Severnog toka 2". Sadašnja američka administracija nastavlja da radi ono što su činili ljudi iz okruženja Baraka Obame. Nariškin podseća da je bivši potpredsednik Bajden vodio veliku kampanju protiv ovog gasovoda tvrdeći da je to "loš posao za Evropu".

Uprkos pritiscima iz Vašingtona, Finska se već izjasnila da nema ništa protiv toga da Rusija postavi nove cevi "Severnog toka 2" jer to neće uticati na njeno unutrašnje gasno tržište.

"Zbog toga je naša pozicija neutralna", rekla je Liza Hankinhejmo, finska ministarka ekonomike.

SADA se mnogi pitaju hoće li Vašington uspeti u svojoj nameri da zaustavi "Severni tok 2", kao što je to uradio kada je nagovorio Bugare da u poslednji tren odustanu od gradnje "Južnog toka" iako je Sofija mogla da zarađuje veliki novac na tranzitu gasa. Stručnjaci kažu da je situacija bitno različita i da Vašington ne može da diktira uslove Berlinu i Beču kao što je mogao slabašnoj Bugarskoj. Pritom pragmatični Nemci gledaju svoj interes, jer su njima i Austriji potrebne dodatne količine ruskog gasa.

Predsednik Evropskog saveta, Poljak Donald Tusk je protiv gradnje "Severnog toka 2", "jer bi on pojačao pozicije Rusije a Ukrajinu bi bacio na kolena". U pismu predsedniku Evropske komisije Žan Klodu Junkeru ističe da ruski gasovod ne služi interesu Evrope već samo dovodi Ukrajinu u podređeni položaj i ostavlja je "na milost Rusiji".

HOĆE LI BUGARI POPUSTITI

UKOLIKO Nemačka bude uporna u želji da se izgradi "Severni tok-2" onda postoji realna opasnost da Vašington ponovo vrši pritisak na zemlje zainteresovane za korišćenje gasa preko "Turskog toka", Tursku okružuju na zapadu članice EU, pa ako im Amerikanci narede može se dogoditi da "Turski tok" bude samo za turske potrebe.

I za nas je to od izuzetne važnosti, jer postoje planovi da tom južnom maršrutom ruski gas stigne na Balkan pa tako i u Srbiju i Republiku Srpske.