Sva sila Orseja

- NAPAŠĆEMO vladine snage! - samouvereno i odlučno je poručio gospodin ministar spoljnih poslova svojim najbližim saradnicima posle konsultacija s predsednikom i premijerom. A onda, prilično ogladneo od dugog sastančenja i razmišljanja o krizi na drugom kontinentu, svojoj sekretarici poručio da mu prekoputa iz restorana "Kod Fransoaz" donesu svinjski file minjon sa breskvama, plavim patlidžanom i tikvicama u paradajz sosu, da bi se okrepio posle napornog prepodneva.

Istorijat francuskog sedišta diplomatije, na broju 37 Obale Orsej, koja nosi ime gradskog predstojnika zaduženog za snabdevanje, javne radove, prikupljanje poreza i trgovinu na reci u vreme gradnje ulice 1707. godine, vlastelina od Orseja Šarla Bušea, po kome je nazvana i zgrada ministarstva, prepun je teških, značajnih, kompleksnih, glorifikujućih i onih manje slavnih trenutaka. Od sklapanja primirja u Krimskom ratu preko sloma Drugog carstva kada je Oto fon Bizmark ovdašnju diplomatiju smatrao šarlatanskom, do pripremanja Versajskog sporazuma kojim je stavljena tačka na Prvi svetski rat. Odavde je Rober Šuman, ispred kamina, izgovorio deklaraciju koja se smatra osnivačkim aktom EU.

Paralelno s digitalnom erom, ministarstvo ima čak 110 kilometara polica na kojima se, između ostalih nalaze dokumenta prvog šefa diplomatije Luja Revola iz 1589, note Luja Trinaestog svom državnom ministru Rišeljeu upućene od 1629. do 1633. i krajnji akt Bečkog kongresa iz 1815.

Građevinu je, od 1845. do 1853, na zahtev šefa diplomatije Fransoa Gizoa, podigao arhitekta Žak Lakorne. Ministarstvo je tada imalo 39 službenika, a danas predstavlja drugu diplomatsku mrežu u svetu sa 160 ambasadora i 16.500 zaposlenih.

Uređenje je prepušteno renomiranim umetnicima poznatim po renoviranju crkava i dvoraca, koji su znalački stvorili homogenu i reprezentativnu mešavinu dekorativne umetnosti onog doba. Čitav stil je ostao netaknut iz vremena Napoleona Trećeg, osim kraljevskih kupatila koja su 1938. opremljena za britanskog suverena Džordža Šestog i kraljicu Elizabetu.

Salon časovnika, u kome vreme stoji, bio je najpre namenjen balovima i koncertima, a onda i potpisivanju međunarodnih sporazuma. Odatle se ulazi u Salon ambasadora gde su se svojevremeno, u ambijentu skupocenih tapiserija, sedeći na stolicama stila ampir, okupljali atašei.

Tu sam, okružen u zao čas carskim dekorom koji demonstrira svu silu Francuske, u vreme turobnog bombardovanja Srbije, proveo više od sata vrpoljeći se u nelagodi i očaju, u razgovoru s ministrom Iberom Vedrinom, koji je neprestano pokušavao da pronađe nekakvo objašnjenje za ovaj grozni čin, mada nije delovao kao neko ko uopšte veruje u to što govori.