Odmeravanje Kremlja i Bele kuće

MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

NEPETOST vlada u Hamburgu, na početku dvodnevnog Samita G-20. U atmosferi zategnutih odnosa u međunarodnoj areni, vlada kancelarke Merkel iznela je na 14 stranica predloge za diskusiju o stabilnosti finansijskog tržišta, boljoj svetskoj trgovini, zaštiti klime, ženskim pravima, ali i poboljšanju dejstva antibiotika poukama iz epidemije ebole u Africi. Sve oči uprte su, ipak, u lidere SAD Donalda Trampa i Rusije Vladimira Putina koji se u Nemačkoj, na marginama Samita G-20, sastaju prvi put.

Američki državni sekretar Reks Tilerson rekao je da je važno da dva predsednika razmene stavove o tome kako vide prirodu bilateralnih odnosa, istakavši da su namere Rusije u tom pogledu - nepoznate.

- Rekao bih da je u ovom trenutku teško precizirati kakve su...namere Rusije kad je reč o tim odnosima - izjavio je Tilerson uoči sastanka.

Putinov portparol Dmitrij Peskov, s druge strane, kaže da se u Moskvi nadaju uspostavljanju "radnog dijaloga" koji je preko potreban da bi se mogli efikasnije rešavati postojeći problemi u više regiona sveta.

Iako se zna da će glavna tema razgovora Putina i Trampa biti Sirija, dvojica predsednika će napraviti "inventar" najvećih međunarodnih problema. Putin je već više puta isticao da je Rusija spremna na konkretnu saradnju sa Amerikom, ne samo u Siriji, već u širokom spektru problema. Za to što do sada nije bilo bolje i konkretnije saradnje u Siriji Kremlj je okrivljivao staru američku predsedničku administraciju, kao i rukovodstvo u Pentagonu koje je ignorisalo sve što je bilo dogovoreno.

Hoće li Tramp i Putin bolje sarađivati uglavnom zavisi od toga hoće li novi američki predsednik osvojiti veći autoritet u svom okruženju, jer bilo kakvi dogovori neće imati značaj ako ga u Vašingtonu budu sabotirali.

Druga tema razgovora Putina i Trampa biće Ukrajina. Stav Rusije je dobro poznat: pitanje Krima je zauvek rešeno, a problem Donbasa treba da se reši u skladu sa Minskim dogovorima po kojima bi Donjecka i Luganska oblast ostale u sastavu Ukrajine, ali bi dobili određenu autonomiju. Glavna nevolja je što predsednik Petar Porošenko bilo kakav dogovor o autonomiji ne može da sprovede kroz svoj parlament.

Interesantno je da je uoči početka samita G-20 američki državni sekretar Reks Tilerson poslao informaciju svim učesnicima sa predlogom da se u Siriji odrede zone zabranjenog leta i formiranje zajedničkog mehanizma za stvaranje stabilnosti u Siriji. Odredili bi se posmatrači koji bi pratili dogovor o prestanku vatre.

- Ako naše dve zemlje budu zajedno radile doći će se do progresa u Siriji - optimistički je rekao Tilerson.

U Moskvi nisu veliki optimisti zbog toga što ne postoji jasan kriterijum ko su teroristi a ko ne. Naime, u Kremlju ističu da je u redovima "umerene" opozicije koju podržavaju SAD dosta onih koji ratuju zajedno sa teroristima Islamske države.

Da je u današnjim odnosima Rusije i SAD glavni problem deficit međusobnog poverenja dokaz je i to da veterani američke diplomatije strahuju da će mnogo iskusniji Putin nadmudriti neiskusnog Trampa.

- Putin se temeljno priprema za pregovore, dokazao se kao dobar taktičar koji je usmeren ka svom cilju. Tramp ne voli da se priprema, jer smatra da je sposoban da "čita misli" sagovornika - tvrde američki veterani diplomatije.