Vri uoči susreta Putina i Trampa

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

ČETIRI dana pre početka Samita G 20 u Hamburgu najbliži spoljnopolitički saradnici Vladimira Putina prognoziraju da će prvi susret lidera dve najmoćnije države više ličiti na inventar problema u svetu nego što realno može biti početak novih odnosa i prestanak hladnoratovske retorike, sa obe strane. Da nema osnove za veliki optimizam pred susret na Samitu u Hamburgu 7. i 8. jula dokaz je da su ljudi iz okruženja američkog predsednika činili sve da Tramp i Putin razgovaraju što kraće i bez pripremljenih materijala za bilo kakav ozbiljniji dogovor.

Na forumu posvećenom pokojnom legendarnom ministru spoljnih poslova, Jevgeniju Primakovu, u petak 30. juna u Moskvi, prvi diplomata Rusije Sergej Lavrov je kazao da odnosi između lidera SAD i Rusije određuju i raspored snaga u međunarodnoj areni. Lavrov se nada da će u Hamburgu, ipak, prevladati pragmatizam i realizam, jer bi se nacionalni interesi efikasnije štitili ako se to čini zajednički, nego da se "solira". Lavrov smatra da su sadašnji odnosi između SAD i Rusije nenormalni i da su takvi zbog unutrašnjepolitičkih borbi u SAD.

Bivši američki državni sekretar 94-godišnji Henri Kisindžer, dobitnik Nobelove nagrade za mir, u Moskvi je rekao da se zajedničkim naporima Amerikanaca i Rusa moraju popraviti odnosi, inače razmirice dve velesile mogu imati tragične posledice.

- I Rusija i Amerika se bore za bezbednost svojih država. Razlika je u tome što se Rusija istorijski koncentrisala na očuvanje svoje ogromne teritorije, a SAD su se osećale bezbedno i bile su okrenute trgovini. Istovremeno, Rusija je pokušavala da zaustavi američku dinamiku, a Amerika "rusku ekspanziju" - kazao je Kisindžer.

On priznaje da se u američkoj politici prepoznaje ideja globalnog liderstva.

- SAD se ne zadovoljavaju da budu jedan od lidera, već hoće da budu jedini lider. Na drugoj strani, Rusija se celo poslednje stoleće pozicionirala kao zaštitnik međunarodnog poretka, prava i pravednosti - istakao je Kisindžer koji je uprkos složenoj situaciji optimista i veruje da će se pronaći kompromis velikih sila.

Da su odnosi između SAD i Rusije u dubokoj krizi složili su se svi učesnici u raspravi. Jurij Ušakov, pomoćnik za međunarodnu politiku ruskog predsednika, kazao je da u Moskvi mogu i dalje da čekaju dok se smire unutrašnje strasti u Americi, ali da to nije dobro, jer treba da se rešavaju pitanja svetske bezbednosti.

- U Vašingtonu se osećaju superiornim i po tome je i novi predsednik Tramp sličan svojim prethodnicima - ocenio je Konstantin Kosačov, predsednik Komiteta za međunarodne odnose Saveta federacije, koji smatra da Rusija i SAD treba da se vrate odnosima iz osamdesetih godina kad je došlo do zbližavanja.

Američki eksperti i diplomate na Forumu Primakova smatraju da su obe strane krive za sadašnju situaciju. Bivši američki ambasador u Nemačkoj Ričard Bert veruje da se situacija može popraviti samo ako se ubuduće velesile budu međusobno uvažavale. Osim toga, Bert kaže da je deo antiruske histerije u SAD rezultat toga što članovi Demokratske partije traže opravdanje za poraz na izborima.

Počasni profesor Kolumbija univerziteta Robert Legvold ocenjuje da su SAD i Rusija u novom hladnom ratu i da su odnosi u "dubokoj, velikoj jami". Slično misli i rukovodilac ruskog Instituta za izučavanje SAD i Kanade, akademik Sergej Rogov koji prognozira da će sadašnji hladni rat potrajati još dugo.

U međuvremenu, oko 10.000 ljudi okupilo se u nedelju u Hamburgu u znak protesta protiv predstojećeg Samita G 20, najavljujući još demonstracija tokom nedelje. Ispred gradske skupštine u Hamburgu su se smenjivali govornici koji su pozvali na poštovanje životne sredine i kritikovali američkog predsednika Trampa.

POLjSKA PRE NEMAČKE

AMERIČKI predsednik Donald Tramp prekida tradiciju odlukom da pre Nemačke i drugih saveznika u Evropi poseti Poljsku. Varšava je oblepljena posterima sa najavom Trampovog govora planiranog za četvrtak, dok Bela kuća ističe da je Poljska za SAD važna kao lojani NATO saveznik i potencijalni energetski partner. U međuvremenu, Tramp je odao počast vojnim veteranima i napao medije: "Lažni mediji su pokušali da nas spreče da uđemo u Belu kuću, ali ja sam predsednik, a oni nisu", rekao je. Istog dana "Vašington post" je objavio da je početkom prošlog avgusta u Belu kuću stigla koverta iz CIA sa detaljnim obaveštajnim izveštajem o umešanosti Putina u kampanju američkih predsedničkih izbora kojom je želeo naneti štetu demokratskoj kandidatkinji Hilari Klinton, te pomoći Donaldu Trampu u pobedi na izborima.