Nova trka u naoružanju velikih sila?

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

STRATEŠKA stabilnost u Evropi u bližoj budućnosti bi mogla biti poremećena posle najave dela republikanaca u američkom Kongresu koji su najavile da će pokušati da ubede administraciju Bele kuće da istupe iz dogovora potpisanog još 1987. godine između Ronalda Regana i Mihaila Gorbačova, a na osnovu kojeg su likvidirane rakete manjeg i srednjeg dometa, od 500 do 5.500 kilometara.

Već duže vreme Vašington i Moskva međusobno optužuju jedni druge da se ne pridržavaju spomenutog dogovora, pa tako kongresmen Majk Rodžers tvrdi kako se dogovora iz 1987. pridržava samo jedna strana - SAD.

U Pentagonu i Savetu bezbednosti Bele kuće ipak za sada nisu raspoloženi da podrže izlazak iz ovog dogovora. Bivši američki ambasador u Moskvi i bivši zamenik generalnog sekretara NATO Aleksandar Veršbou ističe da bi izlazak iz dogovora Regana i Gorbačova bio loš korak za evropsku bezbednost i "to bi nas vratilo u osamdesete godine prošlog veka".

Rukovodilac Komiteta za međunarodne odnose ruskog senata (Saveta Federacije) Konstantin Kosačov nazvao je mogući izlazak SAD iz Dogovora o likvidaciji raketa manjeg i srednjeg dometa "krajnje opasnim i ružnim potezom" što se tiče američkih saveznika, ali i SAD.

- Ako SAD izađu iz dogovora iz 1987. usledio bi odgovor Rusije i naše rakete bi bile opasnost za Evropljane - kazao je Kosačov.

Administracija Baraka Obame 2014. godine optužila je Rusiju da je testirala raketu koja je zabranjena po dogovoru iz 1987. U Moskvi su tada reagovali izjavom da je sve to propaganda čiji je cilj diskreditacija Rusije. Eksperti tvrde da se najverovatnije radi o najnovijoj raketi za kompleks "Iskander" čiji će domet biti do pet i po hiljada kilometara i moći će da nosi običnu ali i atomsku bojevu glavu.

U oktobru 2016. Vladimir Putin je rekao da je SSSR "naivno pošao na likvidaciju raketa srednjeg dometa smeštenih na kopnu, ali dogovor se nije odnosio na rakete srednjeg dometa koje se lansiraju sa aviona i morskih plovila koje SSSR nije imao a one su ostale u američkom naoružanju". Putin je objasnio da je uprkos tome Rusija i dalje za poštovanje dogovora iz 1987. jer je i ona dobila takvo oružje kojim se može gađati sa mora ili iz vazduha. Radi se o raketama "kalibar" kojima su vrlo uspešno gađani ciljevi u Siriji sa ruskih brodova i podmornica.

A da odnosi velikih nisu najbolji dokaz je i izjava američkog ministra odbrane Džima Matisa koji je optužio ruskog predsednika za pravljenje međunarodne štete.

- Putin pravljenjem štete van granica Rusije neće obnoviti svoje bogatstvo, niti ponovo uzdizati svoju nadu - rekao je Matis studentima u Nemačkoj, a povodom konflikta u Ukrajini i navodnog mešanja Rusije u američki izborni proces. Matis je ukazao i na kontinuiranu podršku SAD do 2020. godine, za veće prisustvo NATO na istoku, u okruženju Rusije.

Gorbačov i Regan potpisuju Dogovor 1987.

NATO POVEĆAVA UPLATE

U sredu su evropske članice NATO i Kanada odlučile da povećaju izdatke za odbranu ove godine za 4,3 odsto, izjavio je šef te vojne alijanse Jens Stoltenberg.

- Za 2017. godinu predviđamo čak i veći realni godišnji rast izdataka od 4,3 posto. Ovo je treća uzastopna godina ubrzavanja vojne potrošnje. Dakle, zaista menjamo brzinu, trend je uzlazni i nameravamo da ga održimo - rekao je Stoltenberg novinarima uoči sastanka ministara obrane članica NATO u Briselu.