Makronov pohod na skupštinu

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

FRANCUZI u nedelju ponovo izlaze na izbore, ovoga puta na parlamentarne, mesec dana posle glasanja za predsednika. U situaciji složenih političkih prilika, šef države Emanuel Makron uspeo je da održi pobednički elan i sa tek formiranom strankom zapreti da gotovo sigurno osvoji apsolutnu većinu u skupštini.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, njegova "Republika u pokretu" bi mogla da ima čak između 385 i 415 od ukupno 577 poslanika, koliko ima francuska skupština, mnogo više od 289, koliko mu je potrebno za natpolovičnu moć.

U prvom krugu, koji će biti održan u nedelju, Makronova stranka bi mogla da osvoji 30 odsto poverenja, klasični desničari iz redova "Republikanaca" 21, "Nacionalni front" Marin le Pen 18, "Nepotčinjena Francuska" krajnjeg levičara Žan-Lika Melanšona 12, a doskora vladajući socijalisti - 7 odsto.

Iako je bila u drugom krugu predsedničkih izbora, Marin le Pen, prema predviđanjima, neće moći da značajno mobiliše biračko telo. Pretpostavlja se da može da ima svega od 8 do 18 poslanika, zbog čega ne može sa sigurnošću da računa ni na poslaničku grupu za koju joj je potrebno minimum 15 deputata. Ipak, to je veliki porast u odnosu na prošli saziv, gde je "Nacionalni front" imao samo dva poslanika.

Centrista Emanuel Makron je mudro igrao na kartu razdvajanja, jer je u vladu uveo predstavnike različitih političkih i građanskih struja, između ostalog, i socijalista, i umerenih desničara, čime je napravio pometnju u njihovim redovima.

Inače, ova predizborna kampanja, iako je bila obeležena dodatnom moralizacijom i otkrivanjem novih fiktivnih zapošljavanja zarad određenih političkih formacija, prošla je uz manje pompe i odvijala se u senci prethodnih, predsedničkih.

Analitičari kažu da je normalno da onaj ko je pobedio kandidata "Nacionalnog fronta" u drugom krugu predsedničkih izbora okupi oko sebe glavninu političke snage i u skupštini, jer građani, u principu, izbegavaju kohabitaciju. Ali, istovremeno stižu upozorenja na teškoće da se taj talas kasnije zadrži, ukazujući na Širakov primer.

DRUGI KRUG

PARLAMENTARNI izbori u Francuskoj odigravaju se u dva kruga. U prvom kao pobednici izlaze oni koji su osvojili više od 50 odsto glasova, pod uslovom da odziv bude bar 25 odsto. U slučaju da nema pobednika, u drugi krug se plasiraju svi oni koji imaju između 12,5 i 50 odsto, što u principu u trci ostavlja tri do četiri kandidata. Tada se prave savezi koji često "Nacionalni front" ostavljaju bez poslanika.