Zavera Vodolija

NA samitu svetske ekonomske i političke elite u Davosu saopšten je podatak da osam milijardera ima bogatstvo koliko i 3,5 milijardi ljudi na svetu. Reč je o činjenici koja je bez presedana u svetskoj istoriji i koja svakako menja naše dosadašnje uobičajene predstave o karakteru međunarodne ekonomije. Ruski mislilac Aleksandar S. Panarin predvideo je ovakvu situaciju odmah po okončanju Hladnog rata. Za ovog autora hladnoratovsko sučeljavanje SAD - SSSR imalo je puni simbolički smisao ne toliko u geopolitičkoj, koliko u ekonomsko-socijalnoj sferi. SAD su od 1945. zastupale interese bogatih, a Sovjetski Savez interese siromašnijih stanovnika naše planete.

Razaranjem SSSR navedena paradigma izgubila je smisao, jer je, prema Panarinu, otpočela etapa "svetske socijalno-ekonomske kontrarevolucije" čiji je cilj da bogati postanu još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Razume se da je preduslov za ostvarenje ovakvog koncepta bila "izdaja nacionalnih elita" o čemu je ovaj autor pisao, imajući u vidu pre svega procese koji su se odvijali u Rusiji, devedesetih godina prošlog veka.

Posthladnoratovsku transformaciju svetske ekonomije moguće je, pored strogo ekonomističkog, tumačiti i u zanimljivijem - ezoterijskom ključu. Tako je dr Džon Kolman u izvanrednom radu "Komitet 300 - hijerarhija zaverenika" naveo da u krugovima "mondijalističke elite" odavno postoje planovi o stvaranju društva "nultog postindustrijskog rasta" i stvaranju "masovne nezaposlenosti" koja će izazvati "demoralizaciju radničkog sloja". Cela operacija nosi mističan naziv "Zavera Vodolija", što je aluzija na eru Vodolije, omiljenu temu sledbenika neospiritualnog pokreta "Novo doba" čija je težnja "duhovna transformacija društva" i izgradnja "novog svetskog poretka".

Zanimljivo je da je od završetka Hladnog rata do danas ova vrsta razmišljanja naišla na podršku američke globalističke društvene i političke elite. Njihova zajednička karakteristika je zaokupljenost opšteplanetarnim univerzalijama (demokratija, ljudska prava, transnacionalna trgovina, klimatske promene). Za ovaj deo američke društvene scene, pobeda Trampa i njegova kritika globalizma, nije samo puki trijumf "drugosti". Iz njihovog ugla radi se o nečemu mnogo gorem.