Slatke strasti Marije Tereze

DVORSKI opat Gord je oprezno prišao novorođenčetu. Bacio je prvi pogled ka princezi, zakolutao očima i stropoštao se na skupoceni parket Luvra u kom je Luj Četrnaesti kraljevao sa Marijom Terezom dok dvorac u Versaju još nije bio izgrađen. Beba je bila crna.

Hirurg skrhane kraljice, gospodin Feliks, pokušao je da izgladi stvar tako što je sve prebacivao na nezasitu ljubav Marije Tereze prema čokoladi, na šta je ova trošila pravo bogatstvo i koja se, eto, zbog ogromnih konzumiranih količina prelila i na bebinu kožu, ali nije išlo. Nije mu prošla ni pirueta s pretpostavkom da je kraljičin kepec Nabo, kog joj je iz afričkog kraljevstva Dahomeja nekoliko godina pre toga doveo admiral Bofor, puno vremena provodio s njom, pa joj pogledom zbog čestog prisustva preneo boju na potomstvo.

Gnevan, vladar je odmah naložio prvom gradskom policajcu Rejniju da zvanično ispita stvar. Siroti Rejni je mozgao, lupao glavu, ali nije saznao bogznašta, sve dok kraljev prvi hirurg Fagon nije došao do spasonosnog rešenja. Po njemu, ovako je to bilo:

Porođaj težak, kraljica na mukama, a beba nikako da ugleda svet. Na kraju, posle silnih peripetija, pojavila se sva ljubičasta, a njena boja pomešala se sa tminom smiraja koja je priticala kroz dvorske prozore i bivala još tamnijom pod lelujanjem sveća, zagušena dimom zbog dobro podložene vatre usred novembarske studeni. Pa se od ljubičastog učinilo crno.

I bi tako. Kraljica je odahnula, kralj joj vremenom oprostio. Jedino nesrećnog Naboa nigde nije bilo. Beba rođena 1664. godine je, kažu dvorske glasine, pod imenom Moris, bila preneta u manastir u mestu More na Loani, u blizini Fontenloa, u čijim šumama je kralj s jeseni lovio. Druga verzija veli da se Moris de More zaista rodila na dvoru, ali desetak godina kasnije, i da je, zapravo, bila Lujeva vanbračna kćer. Kažu da je uz Moris, koja se još zvala i Luiza Marija Tereza, imao i tamnoputu kćerku Dorote, iz veze s jednom glumicom na dvoru. Ne navodi se, međutim, da li je i ovde čokolada umešala svoje slatke prste.

Neka istraživanja ističu da čak u 30 odsto slučajeva malim Francuzima biloški otac nije onaj za koga to zaista misle. Pošto je to teško proveriti, ima onih koji tvrde da se to samo odnosi na one koji podnose uzorke na proveru. S druge strane, pouzdaniji naučni izvori navode odnos trideset prema jedan. Istovremeno, Francuzi danas pojedu čak 400.000 tona čokolade svake godine. Statistika zvanično ne dovodi ove dve stvari u vezu, niti išta kaže o tome kako se preljuba naoko primeti kod onih koji strast zadovoljavaju belom čokoladom. I, obrnuto.