Milomir Kragović: Danski recept sreće

STRUČNjACI uglednog njujorškog univerziteta Kolumbija utvrdili su da u Danskoj živi najsrećniji narod na svetu. Iako zima traje duže nego tri ostala godišnja doba zajedno, i iako mrak pada već u 18 časova.

Podaci kazuju da je BDP po stanovniku 44.000 dolara, i eto prvog razloga sreće. Da biste uporedili, u Srbiji je famozni BDP po glavi građanina 4.200 američkih zelembaća. Nezaposlenih Danaca skoro da i nema.

Uprkos tome, iskustvo Zagrepčanke Kristine Volsperger Danilovski, koja se sa porodicom preselila u Kopenhagen je više nego zanimljivo.

U Danskoj, i mama i tata imaju sasvim drukčiji odnos prema deci. U toj hladnoj zemlji smatraju da su deca slobodna bića i da sama moraju da stiču raznorazna životna iskustva. Bez onog našeg uobičajenog tutorstva.

Garderoba se kupuje kad se mora, i to najjeftinija, retko se pazare igračke, a slatkiši nisu na meniju. Sve prodavnice i banke se zatvaraju u osamnaest časova, kada je i porodični obrok, a deca ležu već u devetnaest sati.

U Danskoj nema noćnog provoda po restoranima, barovima, klubovima, ekskluzivnim hotelima...

Takođe nema ni nenamenskih kredita, jer je Dancima potpuno nepoznata kategorija "dozvoljenog minusa". Ne troše pare koje nemaju, i vrlo su štedljivi. Umesto potrošačkih kredita, danske banke svojim klijentima nude kurseve upravljanja vlastitim novcem.

Stroga pravila upravljaju životima u Danskoj. Preko plastične žute kartice u kojoj je sve zapisano - gde živite, kolika su vam primanja, šta poseduješ od nekretnina, i tako redom. Plaćate kaznu ako sat vremena zakasnite u plaćanju svojih obaveza. Sve funkcioniše u savršenom redu, i nema izuzetaka.

Zagrepčanka Kristina vodila je dnevnik, oduševljena je danskim receptom sreće, ali se sa svojom porodicom vratila u Zagreb.

Ako ste odlučili da odete u Dansku, dobro razmislite da li ste spremni za ovakvu vrstu sreće.

Milomir Kragović, književnik i novinar