Velika pukotina između Berlina i Vašingtona

IZJAVA nemačke kancelarke Angele Merkel da "Evropa više ne može da se oslanja na svoja dva tradicionalna saveznika, SAD i Veliku Britaniju", i potonje kritike šefa Bele kuće na račun Berlina, produbljuju pukotinu između Berlina i Vašingtona. Pojedini analitičari već govore o kraju ere stvorene posle Drugog svetskog rata, početku "novog globalnog poretka" i "novog starta za Evropu".

Ocena Merkelove da je posleratna zapadna alijansa žestoko poljuljana posle izlaska Britanije iz EU i Trampovog izbora za šefa Bele kuće, upotpunjena je juče njenom izjavom da Nemačka mora da se povezuje i sa drugim ključnim državama. Ona, istina, kaže da će Nemačka i cela EU "prirodno stremiti ka dobrim odnosima sa SAD, Velikom Britanijom, pa čak i Rusijom", ali će se najviše oslanjati - na sebe. Dodala je da poseban akcenat treba staviti na tople odnose između Berlina i novog francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Merkelova je, neposredno podstaknuta Trampovim odbijanjem na sastanku G7 obnavljanja obaveza koje se tiču borbe protiv klimatskih promena, prethodno izrazila sumnju o pouzdanosti SAD kao saveznika. S druge strane, Velika Britanija, koja je poručivala da "iako izlazi iz EU, Evropa može da računa s njom kao bliskim partnerom", podigla je dosta obrva u Briselu i Berlinu posle izjave britanske premijerke Tereze Mej da je spremna da odustane od pregovora sa EU o "bregzitu", ako dogovor ne bude dobar.

- Transatlantske veze su važne, ali trenutna situacija daje nam više razloga da svoju sudbinu uzmemo u svoje ruke. Evropa mora da postane igrač, aktivan u međunarodnim aferama - istakla je Angela Merkel.

Tramp nije oklevao sa odgovorom:

- Imamo ogroman trgovinski deficit sa Nemačkom, plus oni plaćaju mnogo manje nego što bi trebalo za NATO. To je veoma loše za SAD i to će se promeniti - napisao je Tramp na "Tviteru".

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer pokušao je da ublaži tenzije opaskom o saradnji u oblasti bezbednosti:

- Transatlantska saradnja, pogotovo u oblasti bezbednosti, od najvećeg je značaja za našu zemlju. Ubeđen sam da problem saradnje u oblasti bezbednosti neće biti među najtežim pitanjima u pregovorima o "bregzitu" - rekao je De Mezijer.

No, šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel ponovo je zaoštrio situaciju ocenom da su akcije Trampa "oslabile" Zapad:

- Svako ko ubrzava klimatske promene slabeći zaštitu okoline, ko prodaje više oružja u zonama konflikta i ko ne želi političko rešenje verskih konflikata ugrožava mir u Evropi - naglasio je Gabrijel i dodao da je kratkoročna politika američke vlade protivna interesima EU, da bi zaključio: "Zapad je postao manji, u najmanju ruku postao je slabiji".

I socijaldemokratski rival Angele Merkel na predstojećim parlamentarnim izborima Martin Šulc optužio je Trampa da uništava zapadne vrednosti i podriva međunarodnu saradnju:

- Neko mora da se suprotstavi takvom čoveku, čija je ideologija ponovno naoružavanje - rekao je Šulc.

I italijanski premijer Paolo Đentiloni poručio je da deli stav nemačke kancelarke da "Evropljani moraju uzeti svoju sudbinu u svoje ruke". Đentiloni je potvrdio važnost veza sa SAD, ali je naglasio da dve strane imaju "suštinski različite ciljeve od kojih ne mogu odustati, kao što je klima".

Stvara se osovina Pariz-Moskva-Berlin

PARIZ - U prvoj poseti jednog stranog državnika Versaju, Vladimira Putina, novi francuski šef države Emanuel Makron je pokazao kako želi da vlada. Direktno i pragmatično visokom gostu iz Moskve je bez uvijanja rekao šta misli. Ni Putin mu nije ostao dužan. Stekao se utisak da su obojica odlučila da iznesu sve karte na sto, da bi se lakše dogovorili. Evropi je u ovim teškim trenucima možda baš to i potrebno. Odabir Putina za prvog gosta, i Versaja kao mesta za prijem pokazao je da Makron želi da se nametne kao veliki lider, ne samo u Francuskoj, već i Evropi. Sa 39 godina odlučio je da Evropu povede u reforme. Pri tome računa na osovinu Pariz-Moskva-Berlin, i pored razlika u odnosima s Rusima. U tome olakšavajuću okolnost imaju odlični odnosi Pariza i Berlina, ali i Putinovi relativno dobri kontakti s Merkelovom. Možda je u Versaju opet počela da se rađa "nova Evropa".

G. Č.