Misterija Severne Koreje

POSLE testiranja najnovijih balističkih raketa Severne Koreje, prava misterija je otkud ovoj zemlji pod stravičnim sankcijama novac za ovako skupa naučno-tehnološka istraživanja i samu proizvodnju ove opreme, koje ne mogu da priušte sebi ni neke neuporedivo bogatije zemlje sveta.

Posebno, jer godinama stižu vesti da glad hara ovom zemljom. Sa druge strane, nije teško doći do snimaka gradova Severne Koreje, gde se stiče potpuno drugi utisak o ovoj zatvorenoj zemlji. Glavni grad Pjongjang je vizuelno ravan svetskim metropolama, a slično se može reći i za gradove specijalnog statusa Kesong ili Rasen, pa za najveću luku Hamhung.

I svedočenja malobrojnih turista ili sportskih radnika daju sasvim drugu sliku. Govori se o besprekorno čistim gradovima, zadovoljnim ljudima, savremenim metroima, sportskim objektima i velikim ulaganjima u kulturu.

Naravno, niko ne spori očiglednu diktaturu, ali je ekonomske kontroverze teško objasniti. Ako je sve predstava za strance, onda su ulaganja u nauku i tehnologiju očigledna kroz ove, nesporno opasne, probe balističkih raketa.

Dakle, misterija je kako se finansira skupa vojna i svemirska tehnologija, jer se informacije o ekonomskim parametrima ozbiljno ne slažu u zavisnosti od izvora. Nesporno je da Severna Koreja ima respektabilnu nauku koja je podrška vojnoj ali i civilnoj industriji.

SAD i njeni saveznici godinama pokušavaju da odseku Severnu Koreju od globalnog finansijskog tržišta, ali očigledno ona nalazi put da to izbegne. Džon Park, direktor radne grupe za odnose sa Korejom u Harvard Kenedi školi smatra da su sankcije dovele do toga da je režim u Pjongjangu postao neka vrsta "superbakterije otporne na sankcije". Disciplinovanje Severne Koreje on vidi samo ako SAD ubede Peking da prekine odnose sa južnim susedom. Kina je glavni privredni partner na koju otpada 80 posto izvoza Koreje. Pre svega uglja, gde milioni tona svake godine idu ka Kini.

Ipak, teško je poverovati da će Kina uništiti ekonomiju vernog saveznika, koji je pritom zona odvajanja od Južne Koreje koja je glavni regionalni saveznik SAD. Pored uglja, u Kinu se izvozi ruda gvožđa, morska hrana i odeća... Mnogi smatraju da Severna Koreja ima "velike devizne rezerve" koje je godinama sklanjala i štedela, pa se ni eventualne sankcije Kine ne bi drastično odrazile na ulaganje u vojsku.

Zapadni izvori tvrde da Severna Koreja stoji iza sajber pljačke 80 miliona dolara od centralne banke Bangladeša. Čak i izveštaj ruske firme za sajber bezbednost "Kasperski" govori da ima indicija da je Severna Koreja povezana sa napadima na finansijske institucije u čak 18 država. Ima i sumnji da Severna Koreja do para dolazi i preko ilegalne prodaje zabranjenog oružja i droge.

Ipak, da li je sve spekulacija u vezi sa Severnom Korejom ili je za tehnološki razvoj nešto zaslužna i privreda ove zemlje?

Severna Koreja sporo se otvara prema stranim ulaganjima, mada su i investitori oprezni zbog nepredvidljivosti Pjongjanga. I pored toga, vojna tehnologija, pa sektori informatike ili proizvodnje animiranih filmova su na gotovo svetskom nivou.

Dodatni problem stranih ulaganja je i strah za imidž, jer bi sigurno klijenti na Zapadu sa podozrenjem gledali na kompanije koje posluju sa ovom zemljom. Sa druge strane, izazov je biti prisutan ako se ovo tržište ipak otvori. Ako je verovati Kim Džong Unu, pre ili kasnije sledi otvaranje, pa bi najhrabriji od toga mogli ozbiljno profitirati.

Grupa "Nort Koreja Ekonomi voč" pomoću satelitskih snimaka uočava rast broja privatnih trgovina i privatnog biznisa. Kako nema zvaničnih podataka sa severa, centralna banka Južne Koreje procenjuje da ekonomija severnog suseda raste po stopi od jedan posto, usled rasta usluga i izgradnje, te poljoprivrede, rudarstva i proizvodnje. Analiza ne uključuje ekonomsku aktivnost na crnom tržištu koja je u stalnom porastu proteklih godina, a ne odnose se ni na međunarodne "aktivnosti" za koje se optužuje Pjongjang.

Severna Koreja razvija posebne (slobodne) ekonomske zone od kojih su najpoznatije Kesong i Rasen. Ona je pokazala i dobru volju izgradnje gasovoda preko njene teritorije koji bi snabdevao Južnu Koreju ruskim gasom. Rusija obnavlja i oronulu železničku mrežu, posebno prema korejskim lukama.

Prema procenama, BDP Severne Koreje je 2014. godine bio 40 milijardi dolara. Ako je podatak tačan, to je veoma malo i zabrinjavajuće za zemlju od 25 miliona stanovnika. Ali, sa druge strane, građanima su dostupni besplatno zdravstvo, obrazovanje, kultura ili sport.