Makron se bori za evropsku vojsku

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

MLAD i pun entuzijazma, novi francuski predsednik Emanuel Makron, postavio je pred sebe velike ciljeve. Želi da iz korena reformiše Francusku, ali i Evropu, a pritom neće zaboraviti ni na svet, koliko to bude bilo u njegovoj moći.

Makron, sa svojih 39 godina najmlađi francuski vođa od Napoleona, glavninu svojih snaga usmeriće na promenu francuskog društva, boreći se da povrati ekonomsku solidnost i privredni rast. To mu je neophodno da bi zemlju izveo iz krize, ali i da bi, istovremeno, postao ravnopravan partner s Nemačkom, s kojom, u paru, namerava da napravi koreniti zaokret u evropskom uređenju.

ULASKOM Makrona u Jelisej, aktuelni vrh EU je odahnuo. Njegova pobeda predstavlja, u neku ruku, prekid tendencije stupanja na scenu nacionalnih struja, koja je bila zahvatila Evropu i svet u poslednje vreme, i koja je počela da zabrinjava nomenklaturu u Briselu.

Trijumfom Makrona praktično se nastavlja sadašnja mondijalistička politika, s tim što novi francuski predsednik namerava da je umota u prihvatljiviju ambalažu. U Evropi, Makronu je cilj da utvrdi čvrsto jezgro oko Pariza i Berlina i još nekoliko ključnih prestonica. Hoće i reformu evrozone da bi povratio poverenje kod građana, uvođenje jedinstvenog budžeta, ministra finansija i evroparlamentarne kontrole oko zajedničke valute.

Cilj mu je i da što pre zaživi evropski štab, a hoće i formiranje jedinstvenog vojnog budžeta. Vojnim pitanjima daje poseban značaj. Kada je reč o NATO, protivi se daljem proširenju, s tim što to ne važi za Finsku, Švedsku i Balkan. Na spoljnopolitičkom planu, veliki izazovi će mu biti da povrati poverenje u odnosima s Rusijom i Kinom. Bez obzira na to što je Donald Tramp poručio da jedva čeka da počne da radi s njim, ni pronalaženje zajedničkog jezika s Vašingtonom neće ići tako lako, baš zbog toga što Makron predstavlja opozitni model političara, koji preferira mondijalizam u odnosu na tradicionalne vrednosti. Pragmatičnu saglasnost svi bi trebalo da pronađu u borbi protiv terorizma, ali i u potrebi da se dalje ne produbljuju mnogobrojne krize koje su zahvatile planetu.

Makron, na čelu geografski najveće zemlje u EU i sada praktično jedine stalne članice SB UN iz njenih redova, ima velike planove. Ali, već nailazi na probleme i shvata da predizborna kampanja nije isto što i realno obavljanje funkcije.

Iako ga iz Berlina tapšu kao velikog saveznika, veoma uticajni nemački ministar finansija Volfgang Šojble je već predložio da se Evropski mehanizam stabilnosti, stvoren 2012. zbog grčkog duga, pretvori u Evropski monetarni fond. A to automatski znači da nema jače integracije i solidarnosti, pa samim tim ni identičnog pogleda na finansijsko pitanje na dve obale Rajne.

ŽELjA za jačanjem evropske vojske, sada kada je Velika Britanija odlučila da izađe iz EU, takođe može da stvori osećaj konkurentosti s NATO. Makron bi tu mogao da naiđe na jako protivljenje njegovoj ideji. Poljska, prijatelj Vašingtona, nedavno je odlučila da napusti "Evrokor".

Svoje ideje s tuđim slaganjima i sumnjama Makron će imati priliku da se suoči 25. maja na samitu NATO u Briselu, kada će se nasamo po prvi put sresti i sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, i 26. i 27. na samitu G7 na Siciliji.

Svet mnogo očekuje od francuskog proevropskog predsednika. Makron ima veliku želju, ali mu nedostaje iskustvo. Videće se šta će od ovog dvoje biti presudno za ostvarivanje njegovih planova.

AFRIKA TRAŽI PODRŠKU

ČAK i u Maliju, gde je boravio u predvečerje vikenda, u poseti francuskim mirovnim trupama, Makron je video da ne ide sve lako, jer su mu borci za ljudska prava poručili da bi Francuska, osim vojnog prisustva, mogla i morala mnogo više da učini na ekonomskom i demokratskom razvoju ove zemlje i celog afričkog kontinenta.