Na mestu pada „DŽerman vingsa”: Pakao u rajskom predelu

PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

VELIČANSTVENIJI i živopisniji krajolik teško da je mogao da odabere za ostvarenje svog samoubilačkog čina kopilot nemačke avio-kompanije "Džerman vings" Andreas Lubic, koji je, ljudskom umu neshvatljivim potezom, sa sobom u smrt pre dve godine odveo 149 ljudi. Na jednom mestu, u nesvakidašnjoj ironiji života i sudbine, susreću se ovde sva divota prirode i mračni ljudski naum.

Vinuvši se od toplih obala Barselone, avion "erbas A320" tada je na letu za Diseldorf preletao čarobni tirkiz Mediterana, uronio nad kopno iznad neopisivih marseljskih uvala, a onda zaplovio ka moćnoj prirodi masiva južnih Alpa, dok su pod njim promicala bajkovita provansalska mesta.

Na prilazu seocetu Verne, iznad koga su se odigrali poslednji sekundi pre tragedije, nasred vrške čuke, vešti atomobilisti ovih dana voze serpentinama uskog planinskog puta. Miris alpskih trava, let ptica u visinama, stogovi sena, naslagani balvani, vikendice... Mesto ni na nebu ni na zemlji. Predeo od kog zastaje dah. U uvali između dva zaobljena vrha, opušteno krstari vazdušnim strujama prepušteni paraglajder. Njime je, baš tu, voleo da leti i Lubic.

Pet stotina metara od glavnog puta, drveni putokaz usmerava namernike. Klasično alpsko turističko mestašce. Mostić, rečica, šljunkara. Dečje igralište - konjić, automobilčić, penjalica, tobogan. I na kraju puta, spomen-ploča.

- Toliko toga ima da se kaže, ali čovek pred ovakvom tragedijom ostaje nem. Ne može se to rečima opisati. Sve je delovalo tako nadrealno, nezamislivo, neshvatljivo. Bio je prelep, sunčan dan. A onda, u jednoj sekundi, sve se okrenulo naglavačke. Kad je data uzbuna, nalazio sam se u planini. Reagovao sam među prvima. U početku, stiče se utisak kao da učestvujete u virtualnom događaju. Napravili smo krizni štab, prioritet je bio da se omogući spasiocima da što pre krenu u akciju. A onda smo počeli da dočekujemo porodice. Ostala je, na kraju, velika tišina. Na nama je sada da budemo selo gostoprimstva - kaže, za "Novosti", opštinski odbornik Lionel Lakaz.

Jednostavan spomenik okružen patuljastim tujama, iznad kog priroda pokazuje svu svoju moć u fantastičnom prelivanju hladnih nijansi. Dalje odavde nema se kud. Oko kamene ploče, fotografije, nasmejana mlada lica, puna nade i očekivanja od života koji tek započinje. Na plaži. U zagrljaju. Svegovoreća simbolika cveta noć i dan. Zastave, sveće, ogrlice, figurine, zvezdice, omiljeni predmeti, poze i osmesi, osmesi, osmesi. "Lego" kockice. Od njih napravljena maketa večne kuće. Nema tog roditelja kome oko ne zasuzi.

Natpisi na kamenu, da ostane zauvek. "Fabio, smrt nas je razdvojila, ali te nikada neću ostaviti". "Živećete u našim srcima". "Ljubav je jača od smrti...

Baš iznad, čuje se kao prolazi avion. Oni unutra imaju savesnu posadu.

Prilazi plavi automobil. U njemu Evlin, Brižit, Žerar i Margarit. Žive u obližnjem gradiću Dinj, pedesetak kilometara udaljenom. Posetili ujaka u staračkom domu, pa svratili da odaju poštu nepoznatim ljudima.

Šta čovek prvo oseti u ovakvim trenucima?

- Ljutnju - kaže Evlin.

- Tugu - dodaje Brižit. - I, pre svega čuđenje. Predivno mesto, stravičan čin.

Moćna planina će zauvek čuvati tajnu osećaja putnika suočenih s trenutkom kraja i večnosti koja počinje na ovom nesvakidašnjem mestu.

Spomenik nastradalima nalazi se na ivici litice

DELOVI AVIONA U KRUGU OD DESET HEKTARA

NAJVEĆI deo aviona pronađen posle udesa bio je prečnika jednog metra. Komadi letelice razbacani su u krugu od deset hektara. Do najsitnijih delova raspali su se i avion i ljudska tela. Zbog konfiguracije terena, spasioci su imali izuzetno težak zadatak. Radili su pod nagibom od čak 60 stepeni na 2.700 metara nadmorske visine, dok su ostatke ljudskih delova tela komadali vukovi.