Miroslav Janković: Đavolji nokat u Sibiru

SVET klizi ka rubu propasti, na čelu sa čovekom na rubu pameti; tiho kao santa leda kad se otkine od Severnog pola: vide joj se samo leđa, ali ne i ona planina ispod vode koja će potopiti "Titanik", na koji sve više liči današnji svet. Čovek je savršena životinja, ima njeno telo koje može da izdrži napor i muke koje ne može nijedna druga, ima božansku dušu i u stanju je da učini najveća humana dela (na primer: da da svoj život za drugoga), ali, avaj: ima đavolji mozak koji je u stanju da smisli najgore ludosti, gadosti i zločine. Od svega ovoga pomalo već ima ili će se probuditi u tridesetorici predstavnika ljudskog roda, koji će od 1. jula devet meseci učestvovati u surovom rijaliti šou u Sibiru "Igra 2: Zima".

Nekom ruskom tajkunu po imenu Jevgenij Pjatkovski pala je na um ideja da grupu ljudi "poživotinji", tako što će im ponuditi nagradu od 1,55 miliona evra da prežive surovu sibirsku zimu od minus četrdeset stepeni, među medvedima, vukovima... i najopasnijim primatima - samim ljudima. Od oružja, imaće samo noževe, pritajenu krvoločnost i genetski istreniranu pohlepu za novcem, koja ionako u čovečjoj psihi nema kraja. Pola tog homočopora činiće muškarci, pola žene: dakle, biće idealna prvobitna zajednica.

Pravilo je samo jedno i jezivo - nema pravila. Sve je dozvoljeno. Nasilje svake vrste, od tuča, silovanja do ubistava. Svaki od učesnika će potpisati da može da bude osakaćen ili ubijen, taj zverinjak će snimati oko 2.000 kamera, produkcija neće ništa sprečavati: navodno, ruska policija će istraživati eventualna ubistva, je li, na primer, nekoga nožem ubio protivnik ili ga je medved iskidao šapama. Sve će se gledati na internetu, a već je pet zemalja prihvatilo da to prenose i njihove televizije. Mladi će prisustvovati bogorađanju svojih novih heroja. Niko nije ni od čega (o)siguran: ko preživi, biće neka vrsta Tarzana ovih dana.

Svet je na ivici trećeg svetskog rata. Najumniji čovek u njemu, Englez Stiven Hoking (a i Tarzan je bio Englez) tvrdi da su ljudsko nasilje i brutalna agresivnost prirodne crte čovekovog karaktera. I da je čovek o(p)stao s ove strane Zemljine kore samo zahvaljujući agresivnoj i ubilačkoj prirodi. Šta onda da očekujemo od besnog ruskog tajkuna koji se valja u haram novcu (prokletom/otetom) - kada prvi po pameti u Zemljana tako definiše ljudsko biće. To što je Dostojevski govorio i pisao da će samo lepota spasti svet, podrazumevajući pod pojmom lepota - dobrotu ljudske duše - što danas kao da nema mnogo veze. Šta je jedan Dostojevski spram gomile moždanih impulsa u mrtvom telu koje se potpisuje kao Stiven Hoking? Koji nas jedan mesec plaši vanzemaljcima, drugi virusima, a treći nama samima. I zato je, valjda, proglašen najpametnijima među nama.

Kome trebaju ovakve kaligulijanske zabave i kakvu poruku one šalju sve manjem broju normalnih ljudi u svetu? Ionako živimo život iz najstrašnijih snova i najgorih noćnih mora. Jedan čopor od trideset podivljalih ljudi je prethodnica nečega što su nam Englezi već najavili. Njihov profesor Danijel Rajt tvrdi da će do 2100. godine lov na ljude biti legalizovan, da će superbogati iz zabave tamaniti sirotinju, koje će biti kao pleve. To već ima i ime: mračni turizam, podzemni sport, hobi superbogatih. Oni će trebiti višak ljudi na planeti i puniti baterije svoje mračne strasti za ubijanjem. Pomenuti profesor daje i naučno objašnjenje: to je deo naše prošlosti i ljudske prirode.

Sve ovo, naravno, ima i svoj posebni cilj: stvaranje novog ropstva. Smrt je po svom činu spektakl i uzbuđenje i generator straha i pokornosti. Javna smaknuća u prošlosti i rimsko gladijatorstvo su upravo imali taj cilj. Bile su to javne fabrike za proizvođenje straha kod goleme pučine gladnih i pokornih. Ljudi se postepeno navikavaju na sve, pa i na mesto u redu za svoju preranu smrt. A to je osnovni cilj novog svetskog poretka.

Danas u Africi postoji polulegalan lov na albino ljude, one nesretnike koje ubijaju zato što veruju da delovi njihovog tela imaju čudesne moći. Telo ili njegov neki deo se prodaju/kupuju za 65.000 dolara. Sunce polako zalazi na horizontu čovečanstva ili sve brže?

Kao to je potpuno očekivano da Englezi prvi govore o lovu na ljude kao legalnom sportu i zabavi, tako je, bar za mene, šokantno da Rusi prvi odškrinuše vrata tim paklenim zabavama i novom zlu. Rusi, koji toliko pozlatiše svet Tolstojem, Dostojevskim, Čajkovskim, eto prvi ogrebaše đavoljim noktom nekog svog ludaka, božansko lice sveta. Ali i sopstvenu dušu. Za koju su njihovi najveći umovi znali kazati da je čista i prozirna kao staklo, kako bi brže i snažnije do nje doprlo božansko svetlo.