PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

ISTORIJSKI rezultati prvog izbornog kruga u Francuskoj otvorili su bezbroj pitanja na koje će birači i politički lideri pokušati da pronađu odgovor u sledeće dve nedelje, do drugog izbornog kruga 7. maja. A u njemu su, na putu ka Jelisejskoj palati, Emanuel Makron i Marin le Pen, prvi orijentisan i levo i desno, druga desno, jedan bez poslanika u skupštinskim klupama, druga sa samo dva poslanička mandata.

Neviđena situacija, u kojoj je Emanuel Makron, čovek koji iza sebe nema stranku i tačno određeni politički pravac, izbio na prvo mesto, pokazuje zamor biračkog tela dosadašnjom politikom. Stigao je, takoreći, niotkuda. Bankar, koji se priključio Olandovoj vlasti kao ministar ekonomije, može se okarakterisati kao slobodni elektron. Niko nije siguran u kom pravcu bi mogao da povede Francusku. Kažu da ga podržavaju bankarski lobi i vladari iz senke iz Bilderberg grupe. Nikada pre za njega građani nisu glasali, pa može da se dogodi presedan da mu izborni prvenac otključa kapiju Jelisejske palate.

Marin le Pen, s druge strane, računa na nagomilano nezadovoljstvo građana. Ona će, svakako, drugačije proći od svoga oca koji je 2002. godine ostao na jednakom broju glasova u prvom i drugom krugu, na oko 20 posto. Marin le Pen ovoga puta se već kotira na jednoj trećini biračkog tela, dok druga trećina ide na račun Makrona, ali daleko od toga da su izbori odlučeni unapred.

OLAND: GLASAĆU ZA MAKRONA ODLAZEĆI predsednik Fransoa Oland podržao je danas proevropski orijentisanog predsedničkog kandidata Emanuela Makrona, upozorivši da bi eventualna pobeda Marin le Pen, značila "opasnost po Francusku" i da sa njom zemlja rizikuje da "postane izolovana i da se otcepi od Evropske unije".

Lideri tradicionalnih političkih formacija, Fransoa Fijon na desnici i Benoa Amon kod socijalista, pozvali su birače da glas daju Makronu. Ali bez obzira na to, Makron će imati ozbiljan posao da oko sebe okupi široku masu bez organizovane stranačke strukture. Već su se pojavile ličnosti, naročito u desnici koja je osvojila i mnogo više glasova od socijalista, koji su stavili do znanja da neće poslušati partijsko rukovodstvo.

Le Penova će pre svega moći da računa na suverenistu Nikolu Dipon-Enjana koji je osvojio 4,7 odsto glasova, ali i - na prvi pogled apsurdno - na ozbiljan deo biračkog tela Žan-Lika Melanšona. Dva antipoda, Le Penova kao krajnja desničarka, i Žan-Lik Melanšon kao krajnji levičar, iako se lično ne trpe, imaju dosta zajedničkih crta. Oboje se ne slažu sa prepuštanjem suvereniteta Briselu, radnicima bi dali veća prava, godine za penziju bi vratili na 60...

Istovremeno, Makronu stižu čestitke iz "kabinetske" i "sistemske" Evrope, koja je odahnula, dok Le Penova prima pohvale iz nacionalnih struktura širom kontinenta, koje se sve više bude. Ulog francuskih izbora je veliki i za ceo kontinent.

S druge strane, "tradicionalni" kandidati doživeli su neuspeh, pre svega socijalisti koji se sada nalaze pred raspadom, jer sa svega 6,3 odsto, nikada nisu imali lošiji rezultat još od 1969. godine. Kola su se slomila na Benoa Amonu zbog katastrofalnog mandata Fransoa Olanda, dok je trećeplasirani republikanac Fransoa Fijon očigledno ceh platio aferama tokom kampanje. Fijon se danas i povukao sa čela stranke.

Oboje kandidata koji su se plasirali u drugi krug danas je odmah krenulo u nastavak kampanje, a Le Penova je već "pecnula" Makrona što je pobedu u prvom krugu slavio u buržujskom maniru, u pariskom restoranu "Rotonda". Oboje će danas stajati uz Fransoa Olanda koji ih je pozvao da zajedno učestvuju u odavanju počasti policajcu ubijenom u četvrtak u terorističkom napadu na Jelisejskim poljima.


50 EVRA ZA PENELOPU

U BIRAČKOJ jedinici u 15. pariskom arondismanu, u jednoj koverti rezervisanoj za biračke listiće, pronađena je novčanica od 50 evra. Bogati šaljivdžija novac je porukom namenio Penelopi Fijon, supruzi kandidata Fransoa Fijona kojeg je tokom kampanje opteretila afera njenog fiktivnog zapošljavanja.