Dušan Proroković: Turci na nemački način

ZAŠTO se ne preselite u Tursku?

Ovo pitanje suština je niza komentara koji su se dan posle referenduma o proširivanju ustavnih ovlašćenja predsednika Tajipa Redžepa Erdogana pojavili na portalima u Nemačkoj.

Usmereni su, naravno, ka državljanima Turske koji žive i rade u ovoj zemlji. Erdogan je, prema preliminarnim podacima, izgubio u najvećim gradovima Turske - Istanbulu, Ankari, Izmiru i Antaliji (suštinski, referendum je bio izjašnjavanje "za" i "protiv" njega), ali je zato u Nemačkoj - ubedljivo pobedio. Više od dve trećine turskih gastarbajtera podržalo je proces, kako su pojedini nemački mediji opisali - "sultanizacije zemlje".

Ne treba posebno podvlačiti kako su i javnost i političke strukture u skoro svim evropskim zemljama, a Nemačkoj pogotovo, kritički nastrojeni prema poslednjem potezu Erdogana. I sada, pošto ubedljiva većina Nemaca ovaj čin vidi kao pretnju, a ubedljiva većina nemačkih Turaka kao poželjno rešenje, pojavili su se komentari kao sa početka teksta.

Logika onih koji se na ovakav način oglašavaju je jednostavna: kada toliko podržavate Erdogana, zašto ne ostavite svoja radna mesta u Nemačkoj i odete da živite u tom njegovom "raju". Da će biti ovakvi rezultati izjašnjavanja moglo se nagovestiti.

Profesor Peter Terem me je 2011. godine upoznao sa rezultatima jednog opširnog istraživanja čiji je zaključak bio da su prema vrednosnim sudovima nemački Turci mnogo radikalniji od sunarodnika koji su ostali da žive u domovini.

Svakako, teško je očekivati da će se bilo ko preseliti iz Nemačke u Tursku. A i zašto bi? U Nemačkoj više zarađuju, bolji je obrazovni i zdravstveni sistem, u svakom pogledu to je uređenija zemlja. Niko neće da ide sa boljeg na gore. Pa zato što im je tu gde jesu bolje i odlučili su se da emigriraju. Ali i pored rešenih egzistencijalnih pitanja, oni su u velikoj meri nezadovoljni. I iako su zadovoljni rezultatima referenduma, nastaviće da žive nezadovoljni u Nemačkoj.

Da ne nabrajam dalje, nešto slično je primetno i u ponašanju arapskih emigranata u Francuskoj, ili čak druge ili treće generacije njihovih potomaka, koji imaju državljanstvo Francuske i osim francuskog ne govore nijedan drugi jezik.

Njima su u kulturnom i političkom smislu mnogo bliže vrednosti sunarodnika sa Bliskog istoka nego komšija Francuza. Ovo samo potvrđuje tezu Danijela Koena da čovek nije (isključivo) "homo ekonomikus". Materijalno je važno svakom pojedincu, otuda i stalne migracije i preseljenja u gradove i države gde se više zarađuje. Ali to nikako nije jedino, a često ni opredeljujuće, kada se postavi pitanje ličnog zadovoljstva i sreće.

To nije jedino, a često ni opredeljujuće kada govorimo o političkom opredeljivanju pojedinaca ili čitavih društvenih grupa. Ekonomska logika je jedno, a politička nešto sasvim drugo. Ona je povezana i sa pojmovima dostojanstva, samopoštovanja, samopouzdanja, tiče se upoređivanja sa drugima, sagledavanja mnogobrojnih procesa istorijskog karaktera (kako ih već ko tumači i prihvata) i potrebe da se negde pripada.

U ovome se nalazi i odgovor na podsmešljive komentare onog dela beogradske političke čaršije koji voli da istakne kako bi svi Srbi da rade ili na Zapadu, ili u zapadnim firmama u Srbiji, a istovremeno su im "puna usta Rusije i Putina".

Taj argument se prethodnih godina koristio kako bi se potkrepila teza o "kolektivnoj šizofreniji". Jer, eto, Srbi ne znaju šta hoće! Poslednji primer iz Nemačke i glasanje turskih gastarbajtera je još jedna u nizu ilustracija kako najverovatnije nije problem u onima koji glasaju, već onima koji tumače društvene procese i kreiraju politiku.

Pozivati sada Turke da se vrate u domovinu (mada je i ovo netačno, jer je jedan deo turskih emigranata rođen u evropskim zemljama) nije rešenje. Nije to svakako ni pripisivanje ovakvog ishoda "kolektivnoj šizofreniji". Turskoj, srpskoj ili nekoj trećoj - svejedno.

Rešenje je ispitati zašto homo politikus ovako reaguje, kada je materijalno u dobroj meri zadovoljeno. Ovakvi rezultati ukazuju na duboke društvene i političke podele. A one se ne rešavaju radikalnim merama.