LIBERALNI levičar socijaldemokratske orijentacije, koji je oko sebe okupio i centriste, Emanuel Makron (39) i liderka "Nacionalnog fronta", krajnja desničarka Marin Le Pen (48), plasirali su se u nedelju uveče, prema preliminarnim rezultatima, u drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj, koji će biti održan 7. maja.


Makron je prvom krugu osvojio 24 odsto poverenja birača, a Le Penova 21,4. Francuzi će, tako, birati između mondijalističke i nacionalne opcije.

Na izborima je pravo glasa imalo oko 47 miliona građana, a na 67.000 biračkih mesta odziv je bio tradicionalno visok, oko 80 odsto. Na glasačkim listićima nalazilo se 11 kandidata, različitih političkih opcija, od krajnje desnice, do trockista.

Do pre samo dve godine, pre nego što je postao Olandov ministar ekonomije, Makron je bio praktično potpuno nepoznat široj javnosti. Za samo godinu dana, od kako je osnovao svoju političku grupaciju "U pokretu", bez stranke i poslaničkog iskustva, uspeo je da ostvari veliki uspeh i praktično stigne do vrata Jelisejske palate, jer mu ispitivanja javnog mnjenja sada daju 64 prema 36 odsto šansi da postane novi predsednik.

- Za godinu dana, promenili smo lice političkog života Francuske - poručio je u nedelju uveče Makron, pred svojim oduševljenim pristalicama, dodavši da je svestan ukazanog poverenja.

On je, kao najmlađi kandidat u drugom krugu u okviru tzv. "Pete republike", najavio potpuni prekid sa sistemom koji, kako je istakao, nije uspeo da odgovori na potrebe francuza poslednjih trideset godina.

S druge strane, Marin Le Pen je istakla da je "pređena prva etapa na putu ka Jeliseju" i da je francuski narod, ukazavši joj poverenje, pokazao ponos i "digao glavu".

- Francuzi moraju da iskoriste istorijsku šansu koja im se ukazala - poručila je predsednica "Nacionalnog fronta".

Karakteristika ovih izbora je da po prvi put bar jedna od dve tradicionalne stranke, socijalisti i parlamentarna desnica, koje su do sada formirale vlade i vodile francusku državu, neće biti prisutna u drugom krugu. Republikanac Fransoa Fijon osvojio je treće mesto s 19,9 odsto glasova, dok je socijalista Benoa Amon bio tek peti sa veoma malih 6,3 odsto, plaćajući tako ceh lošoj petogodišwoj vladavini Fransoa Olanda. Zanimljivo je da je od njega mnogo bolje prošao Makron, koji je Olandov ministar bio sve donedavno, dok je Amon iz vlade izašao jošna polovini mandata, nezadovoljan politkom koju je vodila.

Kao lider radni~ke levice, sada se nametnuo Žan-Lik Melanton, na četvrtom mestu, sa 19,3 odsto. Poštujući nepisano pravilo da se "Nacionalnom frontu" po svaku cenu postavi prepreka, Fijon i Amon su u nedelju uvečepozvali svoje birače da glasaju u drugom krugu za Makrona, ali to nije učinio i Mela{non, koji je ostavio pravo svakom od svojih pristalica da se izjasni po svojoj savesti.

Okruženje Marin Le Pen se nada da će birači odbaciti "poziv sistema" i da će odlučiti pojedinačno opredeljenje svakog od glasača. U svakom slučaju, k god da pobedi, 7. maja će biti potpuno promenjen politički pejzaž Francuske.


MIR ČUVALO 50.000 POLICAJACA

PRVI krug predsedni~kih izbora u Francuskoj u nedeljuje održan u naročitim uslovima vanrednog stanja i straha od mogućeg terorističkog napada. Biračka mesta obezbeđivalo je čak 50.000 policajaca i žandarma. Sve je, srećom, prošlo u miru.





KO JE MARIN LE PEN?

Foto Tanjug, AP

Marin Le Pen, liderka francuskog desničarskog Nacionalnog fronta, koja će prema prvim projekcijama ući u drugi krug predsedničkih izbora, ima tvrdokoran stav o imigraciji ali je lično pokušala da delimično ublaži radikalno desničarsku politiku svoje stranke i njene kontroverzne stavove o strancima.

Zalaže se za automatsko izbacivanje nelegalnih imigranata uz smanjivanje broja legalnih migranata na 10.000 godišsnje, zatvaranje "ekstremističkih džamija" i davanje prioriteta Francuzima u dodeli socijalnih stanova.

U jednom trenutku, Nacionalni front se zalagao i za napuštanje evra, a onda je nedavno rekla da bi organizovala referendum o pitanju valute.

Najnovije, navela je da bi pokušala da ponovo ugovori članstvo Francuske u EU, a ako to propadne, održala bi referendum.

Pobornik je penzionisanja sa 60 godina i garantovanu 35-časovnu radnu nedelju, prenosi BBC.

Nalazi se na čelu Nacionalnog fronta od 2011. godine, kada je mesto predsednice preuzela od svog oca Žan Mari Le Pena i u proteklih šest godina uspela je da poboljša rejting stranke što je bilo posebno uočljivo na regionalnim izborima 2015. godine.

Pre nego što je došla na čelo stranke radila je kao advokat.

Marin Le Pen je i član Evropskog parlamenta a zalaže se za pregovore o novoj EU posle čega bi usledio referendum.

Njenu predizbornu kampanju pratio je skandal oko finansiranja njenih savetnika u Evropskom parlamentu.

"FEMEN" PROTIV TRAMPA I PENOVE

PRIPADNICE pokreta "Femen" izazvale su incident u mestu Enen Bomon gde je glasala predsednica "Nacionalnog fronta". Šest devojaka obnaženih grudi, koje su nosile maske Marin Le Pen i Donalda Trampa, manifestovale su pred biračkom jedinicom. Policija je intervenisala i odvezla ih u "marici".

VILDERS: NADAM SE DA ĆE LE PENOVA BITI PREDSEDNIK

Holandski desničarski političar i lider antiislamske i antiimigrantske Partije slobode Gert Vilders objavio je večeras da se nada da će budući predsednik Francuske biti Marin Le Pen.

Vilders je pozdravio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj kao "sjajan dan za patriotizam u Francuskoj i u drugim mestima koje žele više nacionalnog suvereniteta, a manje Evropske unije i imigracije".

"Upravo sam joj uputio iskrene čestitke. Sada kada je otvoren put za žestok drugi krug, nadam se predsedniku Le Pen", naveo je Vilders, koji je i poslanik u holandskom parlamentu, preneo je AFP.