ZAPISI IZ PARIZA: Oranžerija u dvorcu Versaja

NEBO nad oranžerijom veliko i moćno kao na Plaži u Truvilu Ežena Budena. Aprilsko sunce izbeljuje njene ionako svetle fasade od kamena iz Sen Maksimena u Oazi, starog više od četrdeset miliona godina, iz vremena kada je pučina dosezala do Pariza, mekog kalcita u čijem sedimentu se kriju školjke i fosili nestalog mora. Uz zid, naslonjen bicikl.

Oranžerije, neizbežne klasicističke skutonoše dvoraca i carskih palata. Pojavile su se sredinom 17. veka, da u neprijateljskoj klimi severne i zapadne Evrope, tokom gluvih zimskih hladnoća, ušuškaju agrume i ostale egzotične biljke, uz pomorandže i limunove, još i oleander, hibiskus, hebe, orhideje i poneki nar, koje su onovremeni vladari vrednovali zbog ukusa, raskoši i mirisa.

Visina svoda kalkulisana je tako da zabran ovde mogu da pronađu i palme, kao najviša tropska biljka. Udaljeni plafon ujedno pogoduje optimalnoj termičkoj regulaciji. Oranžerije su okrenute prema jugu, tako da nisko projektovani sunčevi zraci kroz veliki broj prozora pokretnim biljkama u mikroklimi direktno prinose lumen i toplinu. Unutra, more impresionističkog svetla.

Leti, ova zdanja zvrjala su prazna, pa im je brzo pronađena dopunska namena. Tragedija "Fedra" dramatičara Žana Rasina prvi put je u jednoj od njih izvedena 1677. godine. Izlazeći s predstave, Luj Četrnaesti je pred masom u gradiću So, koja mu je klicala, ushićeno poručio da se odlično proveo.

Oranžeriju dvorca u Versaju izgradio je Žil Arden Mansar 1686. godine, a u nju staje i do 1.500 stabala, uglavnom pomorandži, ali i lovora, mirti i drugih izdanaka Mediterana, koji su od 1. maja do 20. oktobra izloženi u donjem parteru vrta. Imala je ona i drugu namenu. Bila je 1871. zatvor za uhapšenike iz Pariske komune, kao nezaobilazna stanica do ganrizona Satori, gde su se odvijala vojna suđenja.

U Muzeju oranžerije u pariskom parku Tiljeri, sazidanom 1852. godine, koji je 1927. promenio svrhu, na 6.300 kvadrata izložena su remek-dela Monea, Sezana, Matisa, Pikasa, Renoara, Modiljanija, Sutina, Utrila, Gogena i inih majstora. Zbog savremene reorganizacije dvorskog života, mnoge oranžerije danas su u potpunosti posvećene kulturnim događajima. U njihovim akustičnim i osvetljenim aulama tokom cele godine organizuju se koncerti, izložbe i resitali.

Naslonjeni na šumove izumrlih talasa jedne od njih, popodnevni konzumatori gradskog sunca na kamenom podestu spoljne sokle sunčaju se, čitaju, zavode. Grizu sendvič na pauzi za ručak. Troše Pariz kraljevski.