Žan-Lik Melanšon: Kosovo su oteli ultimatumom, RS dati nezavisnost

KOSOVO je nepravedno oteto, a Srbija svoj suverenitet treba da nastavi da brani dostojanstveno, onako kako je to i do sada činila. To, između ostalog, poručuje u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti" Žan-Lik Melanšon, jedan od četvoro kandidata na francuskim predsedničkim izborima koji, prema ispitivawima javnog mnjenja, imaju gotovo podjednake izglede da u nedelju budu među dvoje koji će se plasirati u drugi krug.

*Pred sto hiljada ljudi i Marselju i tokom vaših mnogobrojnih intervencija za vreme kampanje istakli ste da je nezavisnost Kosova bila protiv međunarodnog prava. Kako Srbija može da brani svoj suverenitet u takvoj situaciji?

- Dobro je poznato da je međunarodno pravo pogaženo u slučaju Kosova. Najpre nije poštovan zakon, a onda je primenjenai sila. NATO je delovao jednostrano, bez odobrenja Saveta bezbednosti, i tokom tri meseca, danju i noću, bombardovao SRJ, i to posle pregovora, ili bolje rečeno, ultimatuma u Rambujeu. Bilo je to prvi put posle 1945. godine da je u Evropi napadnuta suverena država.

U to vreme sam bio jedan od retkih poslanika koji je glasao protiv bombardovanja. Već tada sam bio svestan da to će to stvoriti samo patnju, tugu, gubitke ljudskih života i uništavanje srpske privrede. Nisam li bio u pravu? Bombardovanjeuopšte nije rešilo problem.

Srbija je suverena država koja će sama da odluči šta je za nju dobro i kako da se brani. Lično, smatram da treba da ostane pri svom stavu da se poštuju međunarodni zakoni, rezolucija UN i njena Povelja.

Dok neki sebi daju unilateralno pravo sile, Srbija odgovara na civilizovan način, diplomatski, snagom zakona. Stoji na konzistentnoj i stabilnoj poziciji odbrane svojih granica i svog ustava. U tome može da se osloni na mnogobrojne države koje ne priznaju ovu pokrajinu kao nezavisnu državu.

foto Tanjug, Ap

* Ukoliko postanete predsednik, može li Srbija da računa na to da će Francuska poništiti priznanjejednostrano proglašene nezavisnosti Kosova?

- Mnogi su me u Francuskoj kritikovali kada sam predložio organizovanjekonferencije za mir i stabilnost u Evropi, od Atlantika do Urala. Oni koji se ne slažu sa mnom kažu da želim da otvorim debatu o svim granicama u Evropi. Bili su, međutim, mnogo manjeuviđavni kada su prihvatili promenu granica u Jugoslaviji. Ne samo komadajući je, nego, takođe, stvarajući veštačku državu Kosovo koja, što se mene tiče, ne postoji.

Kao evropski poslanik, nikada ne glasam za bilo koji tekst u kome se pominjeKosovo. Jer, ja ne priznajem Kosovo. Zato što poštujem granice.

Tokom jedne konferencije neki oficir KFOR je ponosno objasnio da je ustav Kosova pisao NATO u saradnji s EU. Za nas, Francuze, i to od Revolucije 1789, ustav je vrhovni akt slobodnog naroda. Kakva je, onda, održivost Kosova, kakva je sloboda za njegove građane u takvim uslovima? Svi gube u ovome. Ta tvorevina je veštačka.

Konačno, suštinsko pitanje je ono u vezi sa strateškim položajem Kosova i najveće američke vojne baze u Evropi. Nema potrebe da okolišemo. To je glavni razlog za ovakvu strategiju. NapredaovanjeNATO ka istoku je opasno. Jasno se tome protivim. Biću predsednik mira na kontinentu koji nam je svima zajednički.

*Predložili se organizovawe velike međunarodne konferencije da bi se utvrdile granice na osnovu samoopredeljenjanaroda posle serije otvorenih pitanjau tom pravcu poslednjihdecenija. Da li to znači da bi u tom slučaju i Republika Srpska u Bosni takođe mogla da pretenduje na nezavisnost?

- U slučaju Bosne i Hercegovine, i Republike Srpske naročito, ovaka konferencija je od ključnog značaja. To je jedini, civilizovani i diplomatski način, da se izbegne nasiljeza koje niko nema interesa da se širi na našem koninentu i da se garantuje stabilan dogovor. Ne priprema se mir pripremajući rat, mir se stvara radeći na njemu. Isto važi i za Donbas, Makedoniju, Kosovo, Škotsku ili ujedinjenjeIrske... Svaka zemlja bi tako mogla da napravi listu garancija koje traži da bi mir bio poštovan na njenim granicama.

Dva osnovna pravna principa, nepovredivosti granica i samoopredeqewa naroda, legitimni su, ali su protivni jedan drugome. Oba su prisutna u Povelji UN.

Samo konferencija koja će garantovati granice i stabilnost na kontinentu može da omogući narodima da ostvare više ciljeve.Dovoljno smo zreli u Evropi da bismo to razumeli, mi koji smo uspeli da započenemo dva velika svetska rata, od kojih se ne zna koji je bio strašniji.

Osim toga, razbijanje Jugoslavije može biti beskrajno, što dokazuje grešku počinjenu wenim rasturanjem. Niko nije pobedio.

U tom smislu, naročito poštujem stav Srbije, koja se pozicionira kao njen naslednik, sa nacijom bez kompleksa otvorenom za druge narode iz regiona, u čijem sastavu su i ateisti i različite religije.

* Foto: Riyad Hitouche

* Koliki je danas rizik od rata između velikih sila, koji bi mogao da započne u Siriji, ali i na Balkanu, ukoliko se ništa ne promeni u aktuelnim politikama?

- Eskalacija je vidljiva. Zasnovana je na neodgovornim političkim stavovima. Uzmimo slučaj Sirije i 59 "tomahavka" koje je lansirala američka vojska. Predsenik Tramp je sam na sebe pruezeo takvu odluku, kršeći međunarodno pravo i, što je još gore, u suprotnosti sa ustavom sopstvene zemlje, jer predstavnike naroda ništa nije pitao. Ironično, iako ovakva odluka krši pravo, Fransoa Oland i Angela Merkel su se utrkivali ko će prvi da je podrži. Da li zaista mislite da će ta bombardovanjarešiti bilo šta?

Ako oštro osuđujemo hemijske napade u Siriji i odgovorne za to, ko god oni bili, bombardovanje koje su izvele SAD ne može biti legitimno.

Da bi se usvojila kredibilna i jaka pozicija za mir, Francuska mora da izađe iz NATO. Mi nismo zapadni narod u američkom smislu reči, koji uključuječak i Japance, već univerzalna nacija. Francuska je prisutna na pet kontinenata, ima drugu po veličini pomorsku teritoriju na svetu, poseduje nuklearno odvraćanjei biće verovatno jedina zemljaiz EU kao stalni član SB UN, imajući istovremeno svoju najdužu granicu sa Brazilom. Vodiću politiku nezavisne i nesvrstane saradnje.

*Kako gledate na istorijske i aktuelne veze između Francuske i Srbije?

- Poznato je da su odnosi između naše dve stare države duboki kroz istoriju. Našim zajedničkim pobedama, našom prolivenom krvlju, delimo isti ideal.

Kada je reč o današnjim vezama, čini mi se da Franuska nije bila u svojoj najboljoj ulozi. Žrtvovala je sopstvene iterese koje je imala sa Srbijom da bi zaštitila i odbranila evropski projekat početkom devedesetih. Nemci su, međutim, požurili da priznaju Sloveniju i Hrvatsku, i tako razbiju Jugoslaviju.

Znaću sutra da računam na Srbiju da bismo promovisali mir na kontinentu i razvili sektore budućnosti, u proizvodnjienergije i digitalnom domenu, jer je Francuska na prvom mestu zemaljapo investiranju u ovim oblastima.

Sadašnjiratovi koji se vode na putevima naftovoda i gasovoda, i terorizam koji nas pogađa, samo su sredstva koja neki koriste da bi destabilizovali druge zemlje.Suština stvari su, naravno, gas i nafta. A more sadrži 75 puta više energije od one koja nam je potrebna na zemlji. To je ekološka oblast budućnosti. Samo projekti od kolektivnog iteresa su oni koji će osigurati mir.

Kada sam predložio da pređemo na stoprocentno obnovljivu energiju, namera mi je bila da obezbedim energetsku nezavisnost Francuske. Danas zavisimo od uranijuma potrebnog našim nukelarnim centralama.

Na kulturnom nivou, naše dve zemljetakođe dele zajednička pravila. Kao u poeziji, na primer. Veoma malo naroda u savremenom svetu neguju dvanaesterce. Samo Francuzi i Srbi su sposobni da osmisle tako nešto.

*Ima li Srbija svoje mesto u EU?

- Protivnik sam širenja EU, pod ovim uslovima. Ciljmultinacionalnih kompanija je da na ovaj način pronađu jeftinuradnu snagu i eksploatišu istok u okviru zajedničkog legalnog okvira. Taj proces istovremeno uništava radna mesta na zapadu. Polovina delokalizacija preduzeća u Francuskoj izvršena je unutar EU. Radnik u Ukrajini danas košta manjenego u Kini. Onda se lako razume interes nekih da Ukrajinu vide u EU.

Što se tiče izveštaja EU o proširenjuvezanih za Srbiju, tu sam napravio izuzetak. Glasao sam za. Ne zbog evropskog sistema poreskog i socijalnog rata među zemljama, već zbog Srbije i izazova koje je vaš narod morao da prođe proteklih godina.

*Treba li Srbija istovremeno da zadrži i bliske odnose s Rusijom?

- Kao što sam već rekao, Srbija je suverena zemlja i Srbi će o tome odlučiti. Ako mene pitate, Srbija, kao i Francuska, treba da zadrži veze sa Rusijom, zbog svih gore navedenih razloga. Mnogi sve to svode na pitanje"za ili protiv Putina". To nema smisla, radi se o državnom kontinuitetu i višim državnim interesima. De Gol je pregovarao sa Staljinom, iako nije bio komunista, kao što je Francuska bila prva zemlja koja je priznala Kinu Mao Ce Tunga, a da nije bila maoistička.

Imam viziju nezavisne Francuske. U tom smislu, Srbija poseduje zavidno diplomatsko iskustvo proisteklo iz vremena dok je bila deo SFRJ i nesvrstanog sveta. Mislim da ta nesvrstanost čuva državni suverenitet.