BORBA RUSA PROTIV KORUPCIJE: Ukradeno treba konfiskovati

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

RUKOVODILAC istražnog komiteta Ruske Federacije Aleksandar Bistrikin predložio je da parlament opet stavi na dnevni red donošenje zakona koji bi omogućio da se konfiskuje imovina stečena uzimanjem mita. Bistrikin smatra da se Putinov peti po redu Nacionalni plan borbe protiv korupcije može ostvariti ako se donesu dopunske mere koje ne bi dozvolile da korumpirani rukovodioci stiču bogatstvo na ime svoje bliže ili dalje rodbine.

Minulih meseci u Rusiji je uhapšeno više gubernatora, njihovih zamenika kao i predsednika republika koje su u sastavu RF. Sada već bivši predsednik Udmurtije Aleksandar Solovljov je odličan primer kako rukovodioci "distribuišu" državnu novac na račune firmi čiji su vlasnici njihovi bliski rođaci. Mlađa ćerka Solovljova je bila zamenik ministra transporta Udmirtije, starija ćerka je osnovala više kompanija za gradnju i održavanje puteva, a i zetovi su takođe postali vlasnici firmi. Zbog toga se porodica Solovljova za kratko vreme obogatila.

Bistrikin kaže da korumpirani rukovodioci, često, kad primete da su pod lupom istražnih organa brzo prebace imovinu na rodbinu i bliske ljude. I onda, kad se pokrene krivični postupak, taj rukovodilac ispada - siromah! Zbog takvih trikova Bistrikin predlaže da se promeni krivični zakon tako što bi se blokirala na 30 dana imovina i računi u bankama ne samo optuženog, nego i njegove bliske rodbine.

Veliki je broj finansijskih mahinacija u vojnoindustrijskom kompleksu koji radi na realizaciji državnog programa pravljenja vojne tehnike. Bistrikin tvrdi da se takođe krade državni novac namenjen za razne nabavke za vojsku.

Sve to ruši ugled i poverenje rukovodilaca raznih rangova, pa se u Rusiji sve češće u narodu može čuti rečenica: Ne kradu samo oni koji ne mogu.

UMOR OD POLITIKE
DA su se građani Rusije zasitili i umorili od politike i političara, potvrđuje i najnovije istraživanje Levada centra urađeno u aprilu ove godine. Čak 52 posto njih je izjavilo da nisu spremni da više učestvuju u politici, a 28 ih posto je u nedoumici. Osim toga 60 posto ispitanika je kazalo da izbegavaju bilo kakav kontakt sa vlašću.