Erdogan slavi, Turci podeljeni

TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan dan posle referenduma, na kome su građani podržali ustavne reforme, odobrivši proširenje ovlašćenja za šefa države, proglasio je pobedu. Ali, tesni rezultati - 51,3 odsto glasova za promene i 48,3 odsto protiv, ukazivali su na duboke podele u zemlji.

Pristalice su pozdravljale novi sistem kao "istorijsku promenu koja će stvoriti efikasnu vladu", dok su kritičari upozoravali da je to "opasan korak ka vladavini jednog čoveka". Protivnici su tvrdili da je bilo mnogo neregularnosti i pretili da će osporiti rezultat referenduma.

Najviše glasova za promene bilo je u Anadoliji, dok su se protiv njih najviše izjašnjavali u priobalnim područjima Egejskog i Sredozemnog mora i na jugoistoku zemlje, naseljenom uglavnom Kurdima. Za turskog predsednika "veliko razočaranje" stiglo je iz rodnog Istanbula, prestoničke Ankare i trećeg po veličini grada Izmira, gde su građani većinski rekli "ne" reformama. Građani nekoliko delova Istanbula protestovali su udarajući šerpama i loncima na prozorima domova, dok je Erdogan proglašavao pobedu.

Ali, Erdogan, koji je, otkako je u poslednjih 15 godina na vlasti njegova Partija pravde i razuma, učestvovao na 11 izbora - pet parlamentarnih, dva referenduma, tri puta na lokalnim i jednom na predsedničkim - i na svima odneo pobedu, ne osvrće se na protivnike. Odgovorio je nagoveštajem novog referenduma - o smrtnoj kazni:

- Ako (zakon parlamenta) dođe do mene, ja ću ga odobriti. Ali, ako ne bude podrške (opozicije u parlamentu)... onda šta da radimo? Onda možemo da održimo još jedan referendum po tom pitanju - kazao je Erdogan.

Ne predaju se, međutim, ni dve glavne opozicione partije koje traže ponovno brojanje glasova. Za razliku od ministra spoljnih poslova Turske Melvuta Čavušoglua koji govori o rođenju "nove Turske", zamenik šefa glavne sekularističke opozicione partije Bulent Teskan traži da se zbog mnogobrojnih neregularnosti poništi referendum.

Protivnici ustavnih reformi u Turskoj,Tanjug /AP Photo Emrah Gurel

Spreman je, kaže, da se obrati i Evropskom sudu za ljudska prava, dok prokurdska Demokratska partija (HDP) najavljuje da će osporiti dve trećine glasova. Zvanična Ankara je, međutim, spremna da produži skoro devetomesečno vanredno stanje uvedeno posle neuspelog državnog udara.

Erdogan je od tada krenuo u obračun sa sledbenicima islamskog sveštenika Fetulaha Gulena, koga optužuje da stoji iza tog pokušaja. U tom obračunu, skoro 100.000 ljudi izgubilo je posao, više od 40.000 ljudi je uhapšeno. Erdogan nije poštedeo ni evropske zemlje, optuživši vlasti u Holandiji i Nemačkoj da su "nacisti", jer nisu dozvolile da turski ministri na njihovom tlu vode kampanju među turskim državljanima.

Erdogan je, pred referendum, obećao da će novi predsednički sistem doneti period stabilnosti i prosperiteta za Tursku. Ustavne promene bi mu dale veću moć nego bilo kom lideru od osnivača moderne Turske Mustafe Kemala Ataturka i njegovog naslednika Mustafe Ismeta Inenija. Erdogan bi imao ovlašćenje da postavlja ministre, a čitava birokratija bi bila centralizovana u predsedničkoj palati.

Novi sistem bio bi na snazi od novembra 2019. godine, kada bi predsednički i parlamentarni izbori bili održani u isto vreme. Erdogan bi u novom sistemu mogao da ostane na vlasti do 2029. godine.

Pored promene sistema vladavine, ishod referenduma može imati i širi uticaj na Tursku, koja se pridružila NATO 1952. godine i koja poslednjih 50 godina pokušava da postane članica EU.

Pristalice ustavnih reformi u Turskoj,Tanjug /AP Photo Emrah Gurel

ČLAN Predsedništva BiH i predsednik Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović pozdravio je rezultate referenduma u Turskoj: "To će, definitivno, po meni, stabilizovati prilike u Turskoj, učiniti je još snažnijom regionalnom silom", rekao je Izetbegović.

SVE DALjE OD EVROPSKE UNIJE

LIDERI zemalja EU ocenjuju da je ishod glasanja pokazao "koliko duboko je tursko društvo podeljeno" i nagoveštavaju novu strategiju Brisela prema Ankari. Nemačka kancelarka Angela Merkel (na slici), kao i zvaničnici EU, pozivaju tursku vladu na "učtiv dijalog sa svim političkim i civilnim snagama u zemlji" i "najširi mogući nacionalni konsenzus" oko ustavnih amandmana. Predsednik Austrije Aleksander van der Belen ocenjuje da se Turska, tesnim ishodom referenduma u korist "autoritarnog predsedničkog sistema", udaljava sve više od članstva u EU. Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani je "izuzetno zabrinut" zbog mogućnosti održavanja referenduma u Turskoj o uvođenju smrtne kazne: "To je crvena linija za EU", naveo je Tajani.

U međuvremenu, međunarodni posmatrači OEBS, ODIHR I PACE tvrde da je kampanja o proširenju predsedničkih ovlašćenja sprovedena "u nefer uslovima", a prebrojavanje glasova obeleženo kasnim proceduralnim izmenama kojima su uklonjene ključne bezbednosne norme. Napominju i da je referendum održan pod merama vanrednog stanja koji koči "osnovne slobode".

Saudijska Arabija je pozdravila uspeh referenduma, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da bi trebalo poštovati njegove rezultate.