Dušan Proroković: Amerika želi novi rat

POSLEDICE američkog napada raketama "tomahavk" na Siriju po ukupne međunarodne odnose biće - ogromne. Po Balkan najverovatnije još i veće. Nova etapa sukoba na Bliskom istoku više će se odraziti na bezbednost Srbije nego sve što se upravo događa u našoj unutrašnjoj politici.

U ranu zoru 7. aprila SAD su bombardovale Siriju. Sa 59 krstarećih raketa na samo nekoliko meta, u dva grada, u svega nekoliko sati. Ne sećam se da je tako brutalnog napada u jednom prepodnevu bilo na Srbiju 1999. godine. Učinjeno je to bez odobrenja SB UN i u trenutku kada sirijski rat konačno ulazi u završnu fazu. Ako precizno čitamo definicije kojima se u svom radu rukovode UN, ovo je agresija na suverenu zemlju, isto kao što je to bilo u našem slučaju pre 18 godina. Silina prvog udara je i određena politička poruka da se SAD neće zaustaviti na ovome.

Američko obrazloženje je već postalo kliše: oni čuvaju međunarodno pravo i brane elementarna ljudska prava. Tobože, snage Bašara Asada prethodnih dana su koristile hemijsko oružje, što je uzrokovalo velike civilne žrtve.

Inače, ovo je treći pokušaj da se Asadu pripiše upotreba hemijskog oružja i kršenje svih međunarodnih konvencija o običajima ratovanja. Tu puno toga nije logično i podseća na slučaj "Račak". Izvestilac UN je zaključio da se ne može jasno odrediti kako je do upotrebe hemijskog oružja došlo (jedna verzija je da je podmetnuto ispod položaja pobunjenika koji su bombardovani).

Ali i mimo te konstatacije, pitanje je: zašto bi to sirijska vojska radila sada, na kraju rata? Oni privode posao kraju, vrše takozvano čišćenje terena i gone male pobunjeničke jedinice iz sela u kojima su i dalje ostale. Oni više nemaju razloga da posežu za oružjem za masovno uništenje, jer im u ovakvim akcijama ne može puno ni koristiti. Hemijsko oružje je samo izgovor SAD da direktno intervenišu. Što je loše. Jer, umesto da se završi, bliskoistočna kriza će se i proširiti i produžiti.

Prva posledica biće nov talas izbeglica u Evropi. Svaka destabilizacija povećava njihov broj. Trenutno ih je oko tri miliona u Turskoj. Ako počinje novi krug rata, oni više neće čekati na povratak kući, već će krenuti dalje.

Drugo, odnosi između SAD i Rusije posle ovoga postaće gori. Od najavljenog Trampovog "resetovanja" neće biti ništa.

Čak naprotiv, SAD su bacile rukavicu u lice Moskvi i postoji opasnost i od njihovog direktnog sukobljavanja. U ovom trenutku je ona vrlo mala, ali prateći logiku međunarodnih odnosa, ne treba je odbaciti. Isto tako ne treba isključivati ni mogućnost američkog napada na Iran (jer Teheran podržava "zlikovca Asada" koji "ubija decu" hemijskim oružjem).

Samim tim, i za nas će biti teško da se održi politika "saradnje i sa Istokom i sa Zapadom". Pritiskaće nas da se opredelimo. Narušavanje postojećeg balansa je veliki, moguće i nepremostiv izazov za tekuću srpsku spoljnu politiku.

Treći problem je "efekat domina". Napad na Asada će, to je verovatniji scenario, rezultirati podelom Sirije na dve ili tri države. Neće Vašington da ostavi ruskom uticaju celu Siriju. Ali to je u ovim okolnostima prva domina. Automatski, posle toga sledi podela Iraka formiranjem nezavisnog Kurdistana, što onda otvara pitanje celovitosti Turske. I tu dolazimo do Balkana.

U britanskim talasokratskim geopolitičkim projekcijama, Balkan se tretira kao deo Istočnog Mediterana. Kada se prva domina obori u Damasku, poslednje će padati negde oko nas. Fragmentacija prostora se neće završiti u Turskoj, već će biti nastavljena u širem geopolitičkom regionu. U našem okruženju je i previše neodrživih celina, državolikih tvorevina, koje su od svog osnivanja na "veštačkom disanju". Šta će biti s njima u novim okolnostima?

Sa američkom agresijom na Siriju stvari se znatno komplikuju. SAD su nas gurnule u novi krug krize, koju, prema svim pokazateljima, ne mogu da kontrolišu. Jer, da su mogle, do svega ovoga ne bi ni došlo. Pred nama su vrlo "nemirna vremena". Sasvim sigurno: i novi ratovi. To se više ne može izbeći. Možemo samo praviti kalkulacije kako da šteta bude što je moguće manja.