IZBORI U FRANCUSKOJ: Predsednički kandidati protiv nezavisnosti KiM

PARIZ

OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

FRANCUSKA bi, u dogledno vreme, ako je suditi po aktuelnoj predsedničkoj kampanji, mogla i da poništi odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova!

Južna srpska pokrajina je, nenadano, i to na velika vrata, ušla u političku debatu kandidata tokom trenutne kampanje za novog predsednika Francuske. Fransoa Fijon, Marin le Pen i Žan-Lik Melanšon redom govore o gaženju međunarodnog prava kada je reč o Kosovu. Troje od petoro mogućih stanara Jelisejske palate tako je direktno dalo za pravo Srbiji, koja se bori da očuva deo svoje teritorije.

Sve je počelo od Krima i debate da li je ova teritorija legalno pripojena Rusiji, posle čega je klupko u raspravi, prirodno, počelo da se odmotava.

- Primetno je da se poslednjih godina mnogo toga promenilo na ovdašnjoj političkoj sceni kada je reč o Srbiji. Na Balkan se sada gleda drugim očima. Daleko je više slobode u izražavanju mišljenja - kaže, za "Novosti", geopolitikolog i profesor na Univerzitetu u Versaju Aleksi Trud.

Naš sagovornik ističe da su razlozi za to direktni rezultat promene odnosa među svetskim silama.

- Sada živimo u multipolarnom svetu. Prošlo je vreme kada se za sve pitala jedna sila, SAD. Tu su sad Rusija, Kina, ali ne treba zaboraviti ni Brazil, Indiju. A sve ove zemlje su protiv nezavisnosti Kosova. Njihovi stavovi sada imaju mnogo više težine. Samim tim, ispoljava se i slobodnije mišljenje u Evropi - tvrdi Trud.

Francuski geopolitikolog ističe da su u zapadnoj Evropi shvatili da ne mogu da okreću leđa Srbiji ukoliko žele stabilan Balkan.

- Sada i na Zapadu održavaju izuzetno dobre odnose sa zvaničnim Beogradom. Znaju da pitanje Kosova ne mogu da reše bez Srbije. Shvatili su da stabilnost stiže iz Beograda, a da je, s druge strane, Priština izvor velike nestabilnosti. Politika koju je prema Balkanu vodio Zapad poslednjih petnaestak godina doživela je potpuni neuspeh. Dijalogom se rešavaju tehnička pitanja da bi se olakšao život ljudi, ali je, istovremeno, sve više onih koji shvataju da je, kada je reč o suštini, Beograd u pravu - kaže Aleksi Trud.

Aleksi Trud, Foto: G. Čvorović

Dosta toga je, naglašava naš sagovornik, promenila i trenutna izbeglička kriza, pa sada u zapadnoj Evropi shvataju odakle im preti direktna opasnost, a ko, istovremeno, čuva njihovu ličnu sigurnost.

Primer promena na francuskoj političkoj sceni naročito je vidljiv kada je u pitanju Fransoa Fijon, jer je Marin le Pen i ranije imala ovakve stavove. Fijon je, međutim, bio premijer Francuske baš u trenutku kada je njegova zemlja priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, što jasno naglašava drastično menjanje kursa. On je i prvi pomenuo ovo pitanje u trenutnoj javnoj debati.

- U vreme kada je Francuska priznala Kosovo 2008. godine, Fijon je bio pod direktnim uticajem Sarkozija. Ali, što je još važnije, Francuska je tada bila pod velikim uticajem SAD. Fijon je sada mnogo bliži Rusiji. Le Penova i Melanšon takođe - ističe Trud.

Zanimljiv je i njegov stav o tome da li se može otići toliko daleko da Francuska preispita svoj stav o Kosovu.

- Mnogo je primera u istoriji za relativno brze promene međunarodnih sporazuma i dogovora velikih sila. Ne bi, zato, ništa bilo čudno da Francuska, posle svega, preinači svoju odluku i povuče priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova - zaključuje Trud.

shutterstock

PODRŽAVA IH VIŠE OD POLA FRANCUSKE

NAROČITO je značajno to što ovo troje kandidata ima ukupno oko 60 odsto podrške, prema ispitivanjima javnog mnjenja.

- To pokazuje koja je istinska pozicija Francuske, koja poslednjih decenija nije bila spoljnopolitički samostalna. Naposletku, ko god da bude predsednik, pa bio to i Makron, moraće to da ima u vidu i da vodi drugačiju, mnogo nezavisniju spoljnu politiku - ističe Trud.

USLUGA BRITANCIMA

ALEKSI Trud ističe još jedan aspekt promene odnosa unutar EU prema Balkanu.

- U EU su anglosaksonske ideje bile veoma prisutne, što je činjeno kao ustupak Velikoj Britaniji, da bi ostala u EU. Sada toga više nema - kaže Trud.