DŽevad Galijašević: Rusija i svetski mir

DALEKO je Sankt Peterburg od centralne Azije, a tumačiti jedan klasični teroristički akt u ovom gradu ne znači i ostati usidren pogledom i tehnikom na vratima onog vagona čija je slika obišla svet.

Ne postoji samo uže mesto izvršenja terorističkog akta nego i njegova šira geopolitička dimenzija. Nije napadnut samo jedan metro. Sankt Peterburg je daleko od Kavkaza, a poruka poslata sa obale Baltičkog mora mogla se jednako snažno uputiti iz Moskve koja je duplo bliže i gde Putin češće boravi.

Ako iza ovoga stoji bilo ko sa Kavkaza, onda te organizacije nisu samo zločinačke nego su lišene elementarnog razuma, i okupljaju gomilu budala nesposobnih da realizuju ijedan proklamovani politički cilj. Ovaj teroristički čin je ipak sa pečatom zapadnih službi.

Nordijske zemlje, kao i sama Finska, predstavljaju danas vojnu bazu NATO u kome zapadni stratezi ne planiraju samo veliki sukob, nego i seriju incidenata i napada usmerenih da izazovu nestabilnost Rusije i dovedu u pitanje svrsishodnost vojnog angažmana u Siriji. Taj angažman smeta poraženoj američkoj politici koju simbolizuju Klintonovi i Obama.

Ugrožavanje Rusije na njenim graničnim tačkama, davanje primera da je to moguće i efektno izazivanje psihoze kod stanovništva, kao i sejanje sumnje u ispravnost političke strategije vlastite vlade u sferi borbe protiv terorizma, usmereni su na slabljenje odbrambenih sposobnosti Rusije.

Odgovor na ovaj teroristički čin nije u "društvenim odnosima" i političkim a neostvarenim ambicijama pojedinih etničkih grupa, nego je primarno u odbrani države i prava - u njenoj sposobnosti da prepozna razliku između narušavanja javnog reda i mira i ugrožavanja sposobnosti države da se brani.

Rusija je napadnuta spolja i u ovoj istrazi moraju zajedno učestvovati vojne i bezbednosne strukture. Na ovaj tački se više ne brani samo Rusija nego i svetski mir. Samo je Rusija sposobna odgovoriti tom teškom zadatku i izazovu.

(Fond strateške kulture)

Dževad Galijašević, stručnjak za bezbednost