Putin zove partnere na Arktik

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA

RUSIJA je spremna da sa stranim partnerima osvaja Arktik, otvoreni smo za široku saradnju, za realizaciju velikih projekata koji će biti svima korisni, od osvajanja prirodnih resursa do razvoja globalnih transportnih koridora, izjavio je predsednik Vladimir Putin na savetovanju na arhipelagu Zemlja Franca Josifa. Skupu su prisustvovali i premijer Dmitrij Medvedev, ministar za prirodna bogatstva Sergej Donskoj, ministar odbrane Sergej Šojgu i specijalni predstavnik predsednika za pitanja ekologije i transporta Sergej Ivanov.

Govoreći u četvrtak na međunarodnom forumu u Arhangelsku, na severu Rusije, Vladimir Putin je kazao da Arktik ima ogromno bogatstvo, ali da nema razloga za bilo kakve konflikte. Rusija već sada učestvuje u zajedničkim projektima sa stranim kompanijama na Arktiku, a program razvoja Arktika ima više od 150 projekata.

U bližoj budućnosti Rusija namerava da znatno aktivnije osvaja bogatstva na svom delu Arktika, ali su ulaganja neophodna. Primera radi, kada je reč o nafti, da bi se njeno vađenje isplatilo, cena na svetskom tržištu barela "crnog zlata" bi morala da bude znatno veća od sto dolara jer je na Arktiku njena proizvodna cena visoka - od 70 do 100 dolara.

Pojedini naftni eksperti čak tvrde da su bušotine na Arktiku rentabilne samo ako je cena barela oko 150 dolara. Sada barel severnomorske nafte marke "brent" košta 51,6 dolara za barel. Zbog svega toga, nije mali broj ni onih koji kažu da Arktik ne treba dirati jer Rusija ima dovoljno drugih bušotina iz kojih može da crpi naftu.

Rusija sada u arktičkoj zoni dobija 93 miliona tona nafte godišnje, što je 17 odsto od ukupne proizvodnje.

* Dolazak ruskog lidera na arhipelag, na -27 stepeni

U Ministarstvu energetike predviđaju da će u Arktički pojas naftne kompanije u narednih dvadeset godina investirati između 400 i 600 milijardi dolara. A u Ministarstvu prirodnih bogatstava objašnjavaju da je baš u arktičkoj ruskoj zoni 60 odsto njenih naftnih i gasnih rezervi.

Što se tiče Severnog morskog puta, sadašnji promet je oko četiri miliona tona godišnje, a planira se mnogo više, 80 miliona tona. Taj put kojim će se prevoziti roba iz Azije u Evropu, kraći je osam hiljada kilometara nego kad se plovi preko Sueckog kanala. Ali, da bi se koristio severni morski put moraju da se izgrade novi ledolomci.

ČOVEK NA ARKTIKU

GLAVNA tema međunarodnog skupa koji se održao 29. i 30. bila je "Čovek na Arktiku" što najbolje odslikava situaciju na ruskom severu jer su sada tamo ili vojna lica ili autohtono stanovništvo. To su mali severni narodi Hanti, Mansi i Nenci. U arktičkoj zoni Rusije, koja je 60 odsto teritorije te zemlje, živi samo dva miliona ljudi.

Temperature su ovde veoma niske. Tokom Putinove posete bilo je -27 stepeni.

SA TRAMPOM U FINSKOJ?

VLADIMIR Putin je spreman da se sretne sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom u Finskoj, za vreme održavanja Arktičkog samita.

- Po meni je Finska zemlja koja bi bila dobro mesto za susret sa Trampom. Taj susret mora biti dobro pripremljen sa obe strane. Ako se ne sretnemo tada, biće prilike na nekom sličnom susretu npr. Samitu G-20 u Nemačkoj - rekao je Putin odgovarajući na sugestiju finskog predsednika Saulija Ninistea, koji je naveo da bi ovaj sastanak mogao da se organizuje čim njegova zemlja preuzme dvogodišnje predsedavanje Arktičkim savetom u maju.