Šareni svet Mišela Loda

FRANCUZI imaju Kloda Monea, Pola Sezana, Ogista Renoara, Edgara Degaa, Pjera Sulaža, Žorža Braka, Tuluza Lotreka, ali i Mišela Loda. Sve ima svoju vrednost, cenu i epohu.

Razapeo je svoje slikarsko platno baš na ruži vetrova koji iz Luvra, preko šupljih greda Mosta umetnosti, duvaju ka kupoli Francuske akademije. Na ovoj obojenoj promaji priziva muze, sudbinu i turiste.

Godine prolaze, Mišel Lod ostaje. S mene pa na uštap, eto ti ga, ovde, na likovnoj medijani, ispod i iznad koje se odvija čitav umetnički svet. Bliže ne bi moglo.

Na platnu Meksikanka, Azijatkinja, klošar, Ajfelova kula i dama kod Trijumfalne kapije. Psihološki nadrealni anđeo. Madona i Okean, u crvenoj i plavoj boji.

Okačio svoju produkciju na ogradu. Galerija pod vedrim nebom. Insipriše ga stalna publika u pokretu. Najzanimljiviji su tu ljudi. Prolaznice i prolaznici. Šaljivdžije i ozbiljni. Raspoloženi i mrgudi. Zaljubljeni, i oni manje. Ima svega ovde. Kritika. Vređanja. Zavisti. Bez ljubomore svet ne može da funkcioniše. I, pre svega, reči podrške.

Najavljuju se stalni klijenti iz celog sveta. Prepoznali nešto u njegovom izrazu. Norvežanin ga juče tražio. Nije bio tu. Svratiće danas u tri.

Kad ga unesu u ličnu kolekciju među slavne pretke, njegove slike najednom dobijaju na važnosti i vrednosti. Slikarski avers i revers. Za one obične, to je mali pisani dokaz da su posetili prestonicu umetnosti.

Prolaze ljudi. Koraci na krezavim pločama drvene marimbe proizvode dublji ton nad prirodnim rezonatorom, dok aerofoni udaljenog instrumenta prosipaju po glavama prolaznika nebo Žana Drežaka. Pariz je uvek Pariz.

Ovog martovskog leta, na ogradi pasteli, ulja, akrilik, akvarel i gvaš. Mišel ima francuske, nemačke, italijanske i španske krvi. Zato su i boje na platnu pomešane. Ekološki je slikar, koristi flaširanu vodu. Na slici, ostavi i pisani trag. Vesnik će mi doneti toplinu boje za danas, napisao je. Dati kolorit suncu. Bez poljupca, ovoga puta?

Pozdravlja dve dame u prolazu. Pogledajte, madam, sliku. Zar nije lepa? Juče ništa nisam prodao, danas ste mi vi prvi. Naručuju. Pa će doći sutra, po nakrivljeni toranj. Život je lep. Ne treba se žaliti. Šta nam fali? Umetnost je kad slikama, od izlaska do zalaska, lečiš tuđ, i svoj bol. Oko njega, kore od jabuka. Ispod, brod promašio pravac.

Dvadeset evra po slici, ali, za tebe, može i jeftinije. Novac nije problem. Mišel živi u Petom arondismanu. Lep kvart. Ali, mali stan i skupa kirija. Trideset slika mesečno, plus komunalije i struja. Skup je Pariz. Svaki dan, jedna slika.