Briselska vožnja bez vozača!

OD STALNOG DOPISNIKA: BRISEL

EVROPSKA unija se nalazi na prekretnici, u simboličnom trenutku opozitnih pojava, šezdesete godišnjice ujediniteljskog Sporazuma iz Rima i početka pregovora o istupanju Velike Britanije.

Čim budu raspakovali kofere na povratku iz protokolarne proslave u Rimu, čelnike EU čeka put u neizvesnu avanturu dezintegracionog procesa. Neprijatna vest za Brisel stigla je tim povodom i iz Škotske odakle je predsednica vlade Nikola Sturdžon, najavljujući novi referendum za izdvajanje iz Ujedinjenog Kraljevstva, poručila da za njih EU, svakako, više nije zanimljiva. Škoti je, čak, neće koristiti ni kao predizborni mamac za eventualni raskid braka s Englezima!

Izostanak pobede holandskih nacionalista na parlamentarnim izborima pokazao je, na prvi pogled apsurdno, koliko je, zapravo, EU u ovom trenutku krhka tvorevina. U Briselu su slavili kada su saznali da je Mark Rute pomrsio konce Gertu Vildersu. A šta bi se dogodilo da je bilo obrnuto? Ako nacionalisti nisu pobedili sada, pobediće drugi put, ovde ili onde. Prva sledeća na redu za strepnju je Francuska.

Puno vremena u Briselu sada provode u razmatranju novog ustrojstva koje podrazumeva EU sa više brzina, kao kakvu multigeometrijsku tvorevinu. Ali, u EU ni izbliza nemaju projekciju kako bi to u praksi moglo da izgleda.

Kao referentni vodič služi "Bela knjiga" Evropske komisije koja, u vidu dokumenta za razmišljanje, na tridesetak stranica, predstavlja pet mogućih pravaca u daljem razvoju EU do 2025. godine i obuhvata širok dijapazon ideja, od labavije Unije, preko statusa kvo, do čvršće zajednice. Jedino ne predviđa totalni raspad.

Neku novu EU bi mogle da predvode samo Nemačka i Francuska, kao dve najrazvijenije zemlje. Druga opcija je da im se pridruži i Italija. Ima onih koji zagovaraju i povratak u rukovođenju na startne osnove, upravo iz Rimskog sporazuma, koji su 25. marta 1957. potpisale, uz tri navedene države, još i zemlje Beneluksa. Za jedno krilo EU, opet, najmerodavnija bi trebalo da bude evrozona koja obuhvata 19 zemalja članica. Konačno, neki bi promene, ali da ništa ne menjaju u sistemu odlučivanja. Svako vuče na svoju stranu.

U izmenama ka čvršćem liderstvu vidi se spas EU kojoj, inače, preti dalje osipanje. S druge strane, bilo kakve promene mogle bi da uzdrmaju trenutno krhko zajedništvo, zbog mogućih nezadovoljstava. Najavljene izmene u magli trebalo bi overiti i kroz osnivačke dokumente, a to bi tek išlo teško. U EU za sada nemaju odgovor na to kako misle da ostvare Evropu s više brzina, kad je suština jedinstva upravo u tome da se sve važne odluke donose konsenzusom.

Kako, posle svega, zamisliti neku buduću strukturu odlučivanja EU, uz parafraziranu Orvelovu opasku da su "svi jednaki, ali da su neki jednakiji od drugih"? Čak i kada bi se na stolu našli slični predlozi, "mali", "novi", "istočni" ili "južni" na to, jednostavno, ne bi pristali. Bila bi to vožnja s više brzina, ali bez vozača.

Nemačka kancelarka Angela Merkel se založila za sigurnu i snažnu Evropu istovremeno napominjući da koncept Evrope različitih brzina ne podrazumeva nejedinstvo.

- Želimo sigurnu Evropu, Evropu koja štiti, mi moramo bolje da štitimo naše spoljne granice, želimo ekonomski jaku Evropu - rekla je ona na svečanom samitu povodom 60. godišnjice EU u Rimu.

Na samitu u Rimu AP Photo/Andrew Medichini

ČELNICI 27 zemalja članica Evropske unije potpisali su juče u Rimu Deklaraciju u kojoj, uprkos suočavanjima sa "nezabeleženim izazovima, glabalnim i domaćim", ističu odlučnost za dalju izgradnju EU i navode da ona ostaje otvorena za one evropske zemlje koje, kako se navodi, "poštuju vrednosti EU i odlučne su da ih sprovode".

..."Evropska unija počela je kao san nekolicine, postala je nada mnogih. Evropa je ponovo postala jedinstvena. Danas smo ujedinjeni i jači: stotine miliona ljudi širom Evrope uživa u životu u proširenoj Uniji koja je prevladala stare podele", tvrdi se u tekstu.

"Zajedno, mi smo odlučni da se suočimo s izazovima sveta koji se brzo menja i ponudimo našim građanima bezbednost i nove prilike. Učinićemo Evropsku uniju jačom i otpornijom, još većim jedinstvom i solidarnošću među nama i poštovanjem zajedničkih pravila", navode lideri Unije.