Danci ne znaju šta će s novcem

KOPENHAGEN je čekao dugo, čak 183 godine, ali je napokon dočekao: oslobodio se svog deviznog duga u celosti! U ranim osamdesetim, Danska je bila tamo gde je sada Grčka, do guše u krizi, a danas može da odahne, jer je otplatila dug po osnovu obveznica, težak 1,5 milijardi dolara.

U međuvremenu, ova zemlja suočavala se s devalvacijama i ekonomskim sunovratima, između kojih bi se našao poneki oporavak kratkog daha. Zato je zemlja bila primorana da devalvira nacionalnu valutu krunu. Posle svega toga, Danska je danas "ekonomija među apsolutno najjačim u svetu i sa rekordno visokim suficitom i jakim javnim finansijama", tvrdi Jens Nervig Pedersen, viši analitičar u danskoj AS banci.

Kojom se magijom koristio Kopenhagen da bi se oslobodio duga? Glavni bankari u ovoj zemlji ističu u izjavama za zapadne medije da čarobnog štapa nije bilo. Naprotiv, sve što je preduzeto bilo je krajnje racionalno i uklapalo se u ekonomske zakonitosti.

Uveden je režim fiksnog kursa i sproveden niz ekonomskih reformi. Te izmene obuhvatale su i zauzdavanje zaduživanja potrošača kroz poskupljenje cena zajmova. Punih pet godina danske banke imale su negativne kamatne stope. Pokazalo se da je to bio pun pogodak. Ne samo da je likvidiran inostrani dug i sa države skinuta omča dužničkog ropstva, nego je Danska postala pravi bastion ekonomske stabilnosti, s najvišim kreditnim rejtingom.

Kopenhagen sada raspolaže ogromnim deviznim rezervama u iznosu od 67 milijardi dolara, što je dvostruko više nego pre samo deceniju. Plasira ih u odbranu kursa krune prema evru. Od pre tačno tri godine, Danska nema potrebu da se zadužuje u stranoj valuti. Zapadni mediji tvrde da je ova zemlja mesto "gde građani bukvalno ne znaju šta će s novcem".

Prema pisanju njujorške agencije Blumberg, Danci su imali impresivan rast realnih plata. Ekonomista Tore Stramer kaže da svako u Danskoj, uključujući decu, ima ušteđevinu od 21.000 dolara "po glavi". Taj iznos dobija se, naime, kad se ukupan iznos štednje - koji prema podacima centralne banke dostiže 812 milijardi kruna, iliti oko 117 milijardi dolara - podeli s brojem stanovnika.

UTICAJ KOMŠILUKA

NORDEA bank AB ocenjuje da bi političke napetosti u Francuskoj mogle da prisile Dansku da posegne za još većim intervencijama od onih koje su preduzete prošle godine da bi se neutralisali negativni uticaji britanskog referenduma za izlazak iz EU. Danska centralna banka je, primera radi, prošlog meseca prodala 4,7 milijardi kruna sa ciljem da oslabi domaću valutu, pošto su politički rizici vezani za francuske izbore pokrenuli strane investitore da potraže sigurnost u danskim aktivama.