Nacrt deklaracije EU: Jedinstvo, zajednička budućnost, izazovi

BRISEL - U susret obeležavanju 60 godina od nastanka EU države članice inistiraju na jedinstvu, zajedničkoj budućnosti, ali i upozoravaju na ozbiljne izazove sa kojima se Evropa suočava.

Pitanje proširenja Unije ne nalazi se u nacrtu teksta deklaracije koja će biti usvojena 25. marta u Rimu.

Predstavnici 27 država članica u Briselu finalizuju tekst deklaracije koja bi trebalo da bude usvojena na ceremoniji obeležavanja 60-godišnjice potpisivanje Rimskog ugovora kojim su udareni temlji današnje EU.

U radnom nacrtu deklaracije 27 države članice (bez Velike Britanije) i evropske insitucije sa ponosom naglašavaju važnost jedinstva i snage Unije od koje korist imaju stotine miliona građana Evrope.

”Izgradili smo Uniju koja ima zajedničke institucije i snažne vrednosti, jedinstvenu zajednicu mira, demokratskih prava i vladavine prava. Evropsko jedinstvo je počelo kao san nekih, a postalo nada za mnoge. Evropa je ponovo postala jedno”, navodi se u nacrtu u koji je uvid imala agencija Rojters.

Zemlje članice navode da je EU trenutno suočena sa nesvakidašnjim ”unutrašnjim i globalnim izazovima” među kojima su regionalni konflikti, terorizam, pritisak migracija, društvena i ekonomska nejednakost.

Naglašava se međutim da je EU sposobna da reši ove probleme.

”Odlučni smo da EU napravimo jačom i otpornijom kroz još veće jedinstvo i solidarnost menju nama. Jednistvo je i potreba i slobodan izbor”, stoji u tekstu koji se još dorađuje.

Iako se insistira na još većem jedinstvu, nacrt teksta deklaracije ukazuje i na mogućnost stvaranja odnosno nastavka rada na ”Evropi u više brzina”.

”Delovaćemo zajedno kada god je to moguće, na različitim brzinama i intenzitetima kada je neophodno, kao što smo to činili i ranije u okviru Ugovora, ostavljajući otvorena vrata za sve koji žele da nam se kasnije priključe”, kaže se u nacrtu deklaracije.

Iako EU kaže da ostavlja ”otvorena vrata” za nastavak ujedinjenja evropskog kontinenta, u radnom nacrtu ne pominje se direktno pitanje proširenja.

Diplomatski izvori Tanjuga u Briselu navode da zemlje koje se nalaze u procesu proširenja nisu pozvane da pristustvuju ceremoniji u Rimu prilikom koje će se okupiti 27 lidera zemalja članica EU i predstaviti svoju viziju budućnosti EU do 2025. godine.

”Budućnost EU nije Unija od 27 članica. Iako će nas jedna napustiti na njeno mesto će doći druge članice” - na taj način su objasnsjeni razgovori o pet mogućih scenarija za budućnost” jedinstva Unije od 27 članica koje je predložila Evropska komisija.

Upitan za učešće zemalja Zapadnog Balkana, kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, na oblikovanju budućnosti Evrope, evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han je poručio da zemlje regiona već sada učestvuju na pojedinim neformalnim sastancima Unije, gde se kreira evropska politika u različitim oblastima, ali da ne mogu biti i deo internih razgovora o budućnosti EU.

Lideri 27 zemalja članica EU na martovskom samitu u Briselu još jednom potvrdili ”evropsku perspektivu Zapadnog Balkana”.

Istovremeno, u nacrtu teksta deklaracije kojom bi trebalo da se odrede smernice za 10-godišnju perspektivu same EU, oni se zalažu za zajednički rad na ”EU, nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, u duhu lojalnosti i bliske saradnje kako među državama članicama međusobno, tako i među državama članicama i evropskim institucijama”.

”Ujedinili smo se zbog boljitka. Evropa je naša zajednička budućnost”, zaključuje se u testu nacrta deklaracije.