PONOVO PANIKA NA ORLIJU: Policijske blokade zbog žene sa sumnjivim prtljagom!

PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

REKA ljudi kreće ka prvom spratu južnog krila pariskog aerodroma “Orli”, gde se obavlja ukrcavanje, baš tamo gde je dan ranije atentator Zijed ben Belgasem oteo mitraljez pripadnici vojne patrole, s namerom da, u ime Alaha, napravi pokolj. Sprečen je u poslednji čas, a u nedelju, ponovo na “Orliju”, najednom, jake policijske snage sprečavaju prolaz. Senka panike.

Postavljaju crvenu traku. Gore je sumnjiv predmet. Za tili čas, stvori se gužva. Ima zaboravnih. Provera, tad, obično potraje petnaestak minuta, pola sata. Ako postoji sumnja, kofer odmah raznose dinamitom pod olovnim zvonom. Ovoga puta, potrajalo je mnogo duže.

Proneo se glas da su uhapsili jednu ženu, a da sada detaljno proveravaju njen bagaž. Putnici nestrpljivi, pogledaju svaki čas na sat, bebe plaču, lutka pada na pod. Ogroman kofer umotan u roze celofan. Šta ako sada pukne u gomili?

Čuje se voki-toki. Pada nova naredba. Povlačenje! Bezbednosni pojas pomera se za deset metara. Prolaze psi tragači.

- Ne treba podleći psihozi - trude se da budu ljubazni i nasmejani ljudi u narandžastim prslucima.

Pola tri po podne. Prošlo je skoro sat i po od početka akcije. Najednom, bez prethodne najave, otvaraju prolaz. Nije puklo. Ljudi hrle, kao da se provalila brana. Gore, na spratu, prolaze pored mesta gde se dan ranije dogodio napad. Niko ni da pogleda. Svi žure da ne propuste let.

Na auto-putu A6, na prilazu “Orliju”, saobraćaj se, posle čitavog dana haosa, polako, vraća u normalu. Na kružnom parkingu koji vodi do terminala, nigde slobodnog mesta. Svi koji nisu otputovali u subotu, nameravaju da to urade što pre.

U lift ulaze deca, porodice, samci, beli, crni. Odela i kravate. Dželabe, burke i hidžabi. Odavde polaze avioni i za Tunis, Alžir, Maroko. U poslednjem trenutku tamnoputi mladić stavlja nogu između dva krila vrata koja su su gotovo već zatvorila. Izvinjava se. Žuri.

- Po prirodi nisam kukavica. Plašim se, sad, ali ne od terorista, već da ne zakasnim na let - odgovara za “Novosti” sredovečna Žaklin, koju je na aerodrom dovezla kćerka.

A na ulazu u terminal - nigde kontrole. Može da uđe ko hoće, baš kao što je dan ranije ušao i Belgasem. Pretres sledi tek kasnije. Putnici su, u principu, sigurni tek kad prođu čekiranje i carinu.

Vlasti kažu da se najveće provere obavljaju u obaveštajnoj službi, a da onda na scenu stupaju nasumične kontrole i kamere koje, u ovo vreme, prepoznaju sumnjiva lica. I Zijed ben Belgasem je bio sumnjiv, registrovan kao radikalni islamista, pa ga objektiv, ipak, nije prepoznao. Kad bi uveli kontrole na ulazu u zgradu, kažu, onda bi bilo opasno da se neko ne raznese u redovima ispred vrata. Time se ništa ne bi postiglo. Ovako je, ističu, bolje.

U prizemnom holu vri kao u košnici. Sudaraju se torbe i kolica, oni što odlaze daju poslednje instrukcije onima što ostaju, pozdravljaju se, ljube. Neki su proveli noć ovde, drugi u hotelima. Unaokolo, vrzmaju se televizijske ekipe. Holom prolaze mnogobrojne naoružane policijske i vojne patrole. Svi hvale njihovu hladnokrvnost tokom poslednjeg napada. I, inače. Uvek se nađe neko rešenje, zasad.