Putin amnestirao i odlikovao

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

ZA vreme boravka u Tadžikistanu predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio je da je "rešen problem" onih gastarbajtera kojima je bio zabranjen ulazak u Rusiju zbog sitnih prekršaja. Ta amnestija je obradovala oko 128.000 radnika iz Tadžikistana, kao i njihove porodice.

Bivša sovjetska republika Tadžikistan ima oko 8,5 miliona stanovnika, od toga sudbina više od dva miliona zavisi od posla u inostranstvu. Danas u Rusiji radi između 700.000 i 900.000 građana Tadžikistana. Lani su oni svojim kućama poslali skoro dve milijarde dolara, što je trećina BND te zemlje. Ekonomija Tadžikistana je u teškoj situaciji. Rusija je u 2016. investirala u ovu zemlju 35 miliona, a Kina 250 miliona dolara.

Pre dve godine Rusija je pooštrila zakone o migraciji pa su mnogi morali da se vrate kući. Ali bilo je i onih koji nisu uspeli na vreme da se registruju kod migracionih vlasti ili im je istekla registracija, pa su stavljeni na "ruski crni spisak".

Prema prvim podacima biće amnestirano do 70.000 migranata iz Tadžikistana. Da dobiju licencu za rad Tadžiki, kao i drugi gastarbajteri, treba da plate oko 500 evra, a dozvola za rad se može produžavati svakog meseca što košta oko 70 evra. Većina Tadžika radi u Moskvi i Podmoskovlju na građevinama, čišćenju ulica, a manji broj kao taksisti.

Tadžikistanci smatraju da imaju moralno pravo da traže od Rusije da im dozvoli da rade na njenoj teritoriji jer ruska armija ima u toj bivšoj sovjetskoj republici bazu u kojoj je oko sedam hiljada ljudi. Doduše, većina vojnika su Tadžikistanci koji rade po ugovoru. Korist od te baze je obostrana. Ona čuva granicu prema Avganistanu i štiti ih od radikalnih muslimana, a to je ujedno i brana da se ekstremisti približe južnim ruskim granicama.

U susretu sa predsednikom Emomalijem Rahmonom, Vladimir Putin je pred novinarima rekao da je Tadžikistan ključna zemlja za odbranu stabilnosti u regionu. U tom kontekstu treba gledati i Putinovu amnestiju gastarbajtera, jer su mladi nezaposleni ljudi u azijatskim bivšim sovjetskim republikama glavne žrtve koje vrbuju islamski teroristi.

Inače, Putin je uručio predsedniku Tadžikistana Rahmonu Orden Aleksandra Nevskog za lični doprinos za jačanje strateških odnosa partnerstva i savezništva. Pre toga takav orden su dobili predsednik Kirgizije Atambajev, a u julu 2015. predsednik Kazahstana Nazarbajev. Prvi je takav orden dobio predsednik Belorusije Lukašenko u avgustu 2014.

VOJNA BAZA U KIRGISTANU

PUTIN je u utorak u glavnom gradu Kirgistana Biškeku izjavio da će Rusija zatvoriti svoju vojnu bazu u Kirgistanu ako vlada te centralnoazijske zemlje to zatraži i da će vojska napustiti bazu istog dana. Predsednik Kirgistana Almazbek Atambajev rekao je u decembru 2016. da bi ta baza trebalo da se zatvori kada joj istekne najam na kraju ove godine. Putin je istakao da je jedini razlog stacioniranja ruskih trupa u toj bazi da se "osigura bezbednost samog Kirgistana". SAD su držale vazdušnu bazu tu uglavnom za potrebe svojih vojnih operacija u Avganistanu dok nije predata vojsci Kirgistana 2014. na zahtev vlasti te zemlje.