Rakete opasnost, tenkovi parada

OD STALNOG DOPISNIKA - MOSKVA

RAZMEŠTANjE tenkova i oklopnih vozila u Poljskoj i na Baltiku dobilo je mnogo veći publicitet u evropskim zemljama nego u Rusiji, gde to ne doživljavaju kao realnu opasnost. Minule nedelje, u toku akcije jačanja istočnog krila NATO prema granicama Rusije, u Estoniju je stigla tehnika oklopnog puka američke vojske, uz stotine nemačkih vojnika. Ne treba biti veliki vojni ekspert da bi se zaključilo da bataljoni koji su stigli u Poljsku, Letoniju i Estoniju i stotinak tenkova i oklopnih vozila objektivno ne mogu da poremete ravnotežu snaga u tom delu sveta.

Dolazak NATO "gvožđurije" nadomak ruskih severozapadnih granica ne izaziva zabrinutost među ruskim generalima. Neki s podsmehom kažu da bi u slučaju rata sva ta pojačanja zbrisali za tren. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, u intervjuu listu "Izvestija", dolazak NATO trupa u blizini ruskih granica nazvao je "provokacijom koja ima destabilizacioni karakter", u šta ubraja i povećan broj NATO vežbi u blizini ruskih granica. Lavrov je, međutim, istakao da posebnu zabrinutost izaziva nastavak gradnje američke baze protivraketne odbrane u Evropi.

ZATO ruski vojni analitičari mnogo veću pažnju posvećuju novoj raketi presretaču, koju su 4. februara isprobali SAD i Japan. Ta raketa "SM-3 blok IIA" gađala je s broda balističku raketu lansiranu sa Havajskih ostrva i pogodila "protivničku raketu". Takve rakete presretači bi trebalo da uništavaju bojevi blok pre nego što doleti do cilja.

Po planovima Vašingtona, takva raketa SM-3 trebalo bi da bude stacionirana u ruskom komšiluku već 2018. Napravljena je u SAD u kooperaciji sa Japancima, a eksperti objašnjavaju da ona "hvata" cilj zahvaljujući novim radarskim uređajima.

Moskovski vojni analitičar Konstantin Makijenko smatra da će dovođenje novih raketa presretača u Poljsku doneti nove rizike za stratešku stabilnost u Evropi.

- To što rade Amerikanci i njihovi saveznici u sferi PRO direktno je kršenje dogovora o likvidacija raketa srednjeg i malog dometa. Ali teško da će američki presretači moći da zaustave i pogode ruske balističke rakete koje su sposobne da menjaju putanju - kaže Makijenko.

Iako Amerikanci tvrde da pravljenje baze na severu Poljske, u selu Redzikovu, ne podriva dogovore o razoružanju, u Moskvi im ne veruju. Pogotovo što su od maja prošle godine u bazi u rumunskom Deveselu, napravljenoj u sovjetsko vreme i u funkciji od 1952. do 2002. Tu su stacionirali "idžise" sa rampama vertikalnog lansiranja MK-41, za koje Rusi tvrde da mogu da lansiraju ne samo rakete presretače nego i krilate rakete "tomahavke", sa dometom od 500 do 5.500 kilometara.

- Prisiljeni smo da, u interesu naše bezbednosti, stavimo pod nišan te delove Rumunije. Takva sudbina će biti i sa Poljskom kad tamo stignu američke rakete. Do tada nećemo da žurimo - prokomentarisao je Vladimir Putin.

Ruski predsednik smatra da PRO nije odbrambeni sistem SAD već deo atomskog arsenala prebačen na periferiju.

- Kada smo pre koju godinu razgovarali sa Amerikancima, oni su govorili kako je PRO potrebna Evropi da se zaštiti od raketa iz Irana. Ali tih opasnosti nije bilo i nema ih - naglasio je Putin, koji je letos kazao da Rusija mora da odgovori na razmeštanje PRO u Evropi, ne samo da bi sebe obezbedila već i da održi balans strateških snaga u svetu.

KAD se sve to zna, jasno je da u Kremlju ne mogu da sede skrštenih ruku. Spremaju odgovor na razvijanje američkog PRO u Evropi. Svesni su da njihove rakete u slučaju eventualnog atomskog rata ne mogu da zadrže baze u Poljskoj i Rumuniji, koje su već, kako je rekao Putin, "na nišanu". Mnogo opasnije će biti rakete presretači na američkim brodovima i podmornicama koje mogu da menjaju mesto lokacije. I za njih Rusi već prave strategiju.

S400 na dežurstvu

Ruska vojna flota dobiće 2017. brodove s kojima će moći da prati američka plovila na kojima će biti sistemi PRO. Prvi takav brod-špijun "Ivan Hurs" (dužine 95 i širine 16 metara, sa posadom od 120 mornara i oficira) trebalo je da zaplovi ove godine, ali će biti završen tek iduće. Vrlo brzo, flota će dobiti još jedan takav brod. Inače, glavni takav brod ruske mornarice "Jurij Ivanov" već plovi od 2015.

Zadatak tih brodova je da, kad zatreba, radioelektronski ometaju rad protivnika i "zbune" mnogohvaljene američke rakete presretače. Zbog plana Amerikanaca da rakete presretače imaju i na kopnu i na moru, Rusija namerava da u bližoj budućnosti napravi seriju svojih brodova-špijuna, opremljenih posebnim radarima kojima mogu da prate ne samo plovila već i letelice. Ruski eksperti tvrde da će njihova armija i mornarica biti potpuno spremne kad Amerikanci budu instalirali svoju PRO u Evropi, a takođe će se pratiti elementi PRO na američkim fregatama.

U Kremlju ne skrivaju da će nastaviti da modernizuju svoje rakete, što potvrđuje rad na novom PVO sistemu S-500. Danas je najmoćnija ruska raketa "jars", čije atomske glave u fazi pada zahvaljujući posebnim motorima mogu da "driblaju" protivničku odbranu. Ali već sada se radi na pravljenju još moćnijih raketnih motora koji bi trebalo da budu brži od američkih raketa presretača.

Američka raketa presretač SM-3 blok IIA

AMERIČKI I JAPANSKI PROJEKAT

AMERIČKA kompanija "Rejteon" u decembru 2015. je potpisala ugovor za proizvodnju raketa presretača SM-3 Blok IIA u vrednosti 543 miliona dolara. Japanske kompanije su proizvele polovinu komponenata koje je ugradio "Rejteon", inače proizvođač "tomahavka" a razradio je i PVO sisteme "patriot". Amerikanci planiraju da ovaj proizvođač bitno modernizuje rakete "patriot" koje bi mogle da ruše i bespilotne letelice, helikoptere i rakete svih vidova.