Kraj ljubavi Kijeva i Varšave

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

GLAVNI saveznici sadašnjeg ukrajinskog rukovodstva u Evropi počeli su i javno da upozoravaju da njihovoj "ljubavi" uskoro može doći kraj. Lider poljske partije Pravo i pravednost Jaroslav Kačinski poručio je rukovodstvu u Kijevu da prestanu sa veličanjem nemačkog kvislinga Stepana Bandere jer će im to biti barijera na putu za ulazak u EU.

U vreme dok su ukrajinski nacionalisti rušili legitimno izabranog predsednika Viktora Janukoviča, u Varšavi su se pravili slepi i gluvi i nisu primećivali ekstremističko divljanje jer je ono bilo upereno i protiv Rusije. Ali zato sada, kada se ponovo pretresaju ukrajinsko-poljski odnosi i neprijatna podsećanja na ne tako davnu prošlost, u Varšavi su progovorili o tome da je Stepan Bandera bio kvisling koji je sarađivao sa Hitlerom.

Kačinski sada tvrdi da je kazao Petru Porošenku da sa Banderom neće moći da uđu u Evropu.

- Mi ne možemo da godinama tolerišemo da se u Ukrajini pravi kult onih koji su napravili genocid protiv Poljaka. Ukrajina je po ovom pitanju čak prevazišla Nemce - kaže Jaroslav Kačinski.

Ukrajinski nacionalisti doživljavaju Stepana Banderu kao borca za slobodu Ukrajine, dok ga u Poljskoj smatraju kvislingom i inspiratorom ubistva velikog broja Ukrajinaca. Bandera je posle Drugog svetskog rata živeo u Nemačkoj gde ga je ubio agent KGB u Minhenu 1959. godine.

Bandera je bio inicijator osnivanja Ukrajinske ustaničke armije poznatije kao UPA koja je ratovala protiv sovjetske vojske u zapadnoj Ukrajini. U maju 2015. predsednik Porošenko je borcima jedinica UPA dao status boraca za nezavisnost Ukrajine.

* Na Majdanu, Jaroslav Kačinski između Jacenjuka i Klička u vreme rušenja Janukoviča

Poljski parlament je u leto 2016. proglasio 11. jul Danom nacionalnog sećanja na žrtve genocida kojeg su napravili ukrajinski nacionalisti protiv stanovnika Druge poljske republike u periodu od 1943. do 1945. Kulminacija je bio Volinski pokolj 11. jula 1943. Tada su ukrajinski nacionalisti napali 150 poljskih sela. Poginulo je preko sto hiljada ljudi.

Na drugoj strani, ukrajinska Vrhovna rada je bila protiv da se pokolj u Volinu smatra genocidom. U Kijevu kažu da su i Poljaci pravili pokolje nad Ukrajincima.

U Varšavi i Kijevu mnogi analitičari ističu da su se u 2016. odnosi između Poljske i Ukrajine znatno pogoršali. Umiriti ratoborne i iskoreniti staru mržnju ni narednim pokolenjima neće biti lako.

ČIJI JE LAVOV?

SREDINOM decembra prošle godine u poljskom parlamentu se razgovaralo o mogućnosti da se ukrajinski nacionalizam trajno (posebnim zakonom) stavi uz bok sa nacizmom. U to vreme se u poljskom gradu Peremišlje, koji je udaljen samo 12 kilometara od ukrajinske granice, održao marš na kome su učesnici pozivali na ubijanje Ukrajinaca, a takođe su nosili transparente na kojima je pisalo "Lavov će uvek biti poljski grad".