Trampu u martu preti opoziv?

Veliki deo američke javnosti, prema najnovijim anketama, traži odgovornost novog predsednika Donalda Trampa povodom poteza koje je povukao prvih dana svog boravka u Beloj kući.

Čak 40 posto Amerikanaca je protiv uredbi o imigraciji, podizanja zida i drugih odluka koje ispitanici ocenjuju kao "neameričke" i "fobične", a u isto istraživanju se navodi da 12 posto "još nisu sigurni".

Takođe, u medijima se sve glasnije izgovara reč "impičment", odnosno postupak opoziva predsednika u Kongresu SAD. Postoji i internet stranica ImpeachDonaldTrumpNow.org na kojoj je do sada 600.000 ljudi potpisalo peticiju za opoziv. Pominje se čak i da bi impičment mogao biti pokrenut već u martu mesecu.

Kao glavni razlog za pokretanje postupka impičmenta navodi se Trampovo, istina za sada deklarativno, odbijanje da se povinuje odlukama suda u vezi sa zaustavljanjem predsedničkog ukaza o migrantima, piše "Vašington post" koji je zatražio i mišljenje pravnih stručnjaka a oni su jedinstveni u oceni da predsednik nema pravo da ne poštuje odluke suda i da je to dovoljan razlog za pokretanje procedure opoziva.

Da podsetimo, sudija Federalnog okružnog suda Džejms Robart je praktično poništio predsednički ukaz o migrantima, a Tramp je odmah na to krenuo da baca drvlje i kamenje na društvenoj mreži Tviter gde je čak nazvao Robarta „takozvanim sudijom“, a njegovu odluku „smehotresnom“. Tramp je kritikovao sistem u kojme „neki sudija“ može da ukine odluku predsednika koja se tiče unutrašnje bezbednosti. Šef Bele kuće je i optužio sudiju i sudski sistem za buduće neprijatnosti u vezi sa njegovom odlukom.

Ključni test za demokratiju je, piše "Vašington post", da li ljudi na visokim mestima mogu da krše zakon nekažnjeno. Za demokratiju u SAD, najveća opasnost je da to radi predsednik države.

Član 2, stav 4, ustava SAD glasi: “Predsednik, potpredsednik i svi civilni službenici Sjedinjenih država, će biti odstranjeni sa svojih funkcija nakon Impičmenta i osude za: izdaju, korupciju ili druge visoke zločine i prekršaje.”

Do sada, u istoriji SAD tri procesa Impičmenta su se vodila: 1868. protiv predsednika Endruja Džonsona, zbog toga što je smenio Sekretara Rata Edvin Stantona, čime je prekršio Akt o mandatima službenika; 1974. protiv predsednika Ričarda Niksona zbog zataškavanja afere Watergate (106 godina nakon Džonsona); 1998-99 protiv predsednika Bila Klintona zbog skrivanja vanbračne afere (24 godine nakon Niksona).

Impičment rezolucije, koje kreiraju članovi Predstavničkog doma, predaju se Pravosudnom komitetu, a on odlučuje da li rezolucija i njene optužbe na račun predsednika, zavređuju prosleđivanje Predstavničkom domu, na glasanje o pokretanju formalne istrage.

Oba doma glasaju, za ili protiv, impičment istrage. Neophodna je samo prosta većina, kako bi se procedura pokrenula.

Ako je istraga odobrena, Pravosudni komitet sprovodi istragu da utvrdi (slično kao porota) da li postoji dovoljno dokaza koji bi opravdali primenu članova impičmenta protiv predsjednika. Komitet zatim donosi Nacrt članova impičmenta, koji se odnose na optužbe koje potkrepljuju dokazi. Komitet glasa o svakom članu impičmenta ponaosob, kako bi utvrdio da li treba da se proslede (svaki član ponaosob) Predstavničkom domu na glasanje.
Ako Pravosudni komitet prosledi jedan ili više članova impičmenta, celi Predstavnički dom glasa o tome da li član (ovi) impičmenta zavređuju suđenje pred Senatom, prostom većinom glasova.

Ako Predstavnički dom odobri barem jedan od članova Impičmenta, predsednik je tehnički impičovan (opozvan) i celi proces stupa u nadležnost Senata. Predstavnički dom onda imenuje članove Kongresa da deluju kao tužioci.

Suđenje predsedniku odvija se u Senatu. Nad samim procesom predsedava Vrhovni sudija Ustavnog suda SAD. Predsednik ima pravo na branioca po svom izboru. Može da prisustvuje lično ili da prepusti svoju odbranu advokatima.

Nakon što sasluša sve dokaze i završne reči, Senat raspravlja iza zatvorenih vrata, zatim glasa na javnoj sednici da li da osudi ili da oslobodi predsednika. Kako bi se predsednik osudio neophodna je dvotrećinska većina, odnosno 67 senatora. Ako se ovo desi, predsednika odstranjuju sa funkcije i nasleđuje ga potpredsednik. Odluka Senata je konačna i ne postoji pravo na žalbu.